Energetska efikasnost - specijalno izdanje GM Business & Lifestyle | Page 19

slično. Ov­de je reč o po­slov­nom mo­
de­lu ko­ji u gru­bim cr­ta­ma iz­gle­da
ova­ko:
In­ve­sti­tor iz­gra­di so­lar­no po­stro­
je­nje u okvi­ru po­sto­je­će to­pla­ne i is­
po­ru­ču­je to­plot­nu ener­gi­ju lo­kal­nom
di­stri­bu­te­ru po ce­ni ko­ja je ne­što ni­
ža od ce­ne ener­gi­je iz pri­rod­nog ga­
sa. Lo­kal­ni di­stri­bu­ter to­plot­ne ener­
gi­je on­da mo­že da is­po­ru­ču­je to­plot­
nu ener­gi­ju ko­ri­sni­ci­ma po ne­znat­
no ni­žoj ce­ni ne­go ako se tro­ši sa­mo
pri­rod­ni gas. Po­sle iz­ve­snog vre­me­na
(ne­ko­li­ko go­di­na) lo­kal­no pred­u­ze­će
– di­stri­bu­ter to­plot­ne ener­gi­je (ili sa­
mi vla­sni­ci sta­no­va) mo­že da ot­ku­pi
so­lar­no po­stro­je­nje od kom­pa­ni­je in­
ve­sti­to­ra ili da na­sta­vi da pla­ća za to­
plot­nu ener­gi­ju iz so­lar­nog po­stro­je­
nja. Vek ova­kvog po­stro­je­nja je oko
20 go­di­na, a ce­na fo­sil­nih go­ri­va ra­
ste po sto­pi od 6 % go­di­šnje.
Ova­kav po­slov­ni mo­del je za­tvo­ren
i sva­ki od uče­sni­ka ima svo­je me­sto
i do­bi­ja po ne­što, u za­vi­sno­sti od to­
ga ko­li­ko se an­ga­žu­je. In­ve­sti­tor sno­
si fi­nan­sij­ski i teh­no­lo­ški ri­zik, ali ubi­re
pro­fit, di­stri­bu­te­ri da­ljin­skog gre­ja­nja
sma­nju­ju tro­ško­ve za ener­gen­te i po­
tro­šnju pri­rod­nog ga­sa, kraj­nji ko­ri­sni­
ci do­bi­ja­ju ne­što ni­ži ra­čun za utro­še­
nu to­plot­nu ener­gi­ju, za­po­šlja­va­ju se
lo­kal­ni pro­iz­vo­đa­či i iz­vo­đa­či, lo­kal­na
sa­mo­u­pra­va do­bi­ja či­sti­ji va­zduh. Čak i
di­stri­bu­te­ri ga­sa mo­gu da bu­du za­do­
volj­ni, jer onaj isti gas ko­ji ne pro­da­ju
sa­da pro­da­će ka­sni­je po ve­ćoj ce­ni ili
ga pla­si­ra­ti ne­gde dru­gde.
Ova­kav po­slov­ni mo­del ima šan­se
da za­ži­vi i u Sr­bi­ji. Za­sno­van je na du­
go­roč­noj sta­bil­noj sa­rad­nji vi­še ak­te­
ra. Do­bit je pri­stoj­na i za­ga­ran­to­va­na
za sve uče­sni­ke. Pre­go­vo­ri oko de­
ta­lja ovog po­slov­nog mo­de­la ima­ju
šan­se za uspeh, jer sva­ko mo­že sa­
mo da do­bi­je, a ri­zi­ci su mi­ni­mal­ni.

Ko­re­ni so­lar­nog da­ljin­skog gre­ja­nja u Sr­bi­ji da­ti­ra­ju iz osam­de­se­tih
go­di­na dva­de­se­tog ve­ka ka­da je u Be­o­gra­du iz­gra­đen ak­tiv­no-pa­
siv­ni so­lar­ni si­stem Is­tra­ži­vač­ko-opit­ni cen­tar Ce­rak 2 pod po­kro­vi­
telj­stvom JNA. Iz­gra­đen je obje­kat ko­ji je 30% ener­gi­je za gre­ja­nje
pod­mi­ri­vao pa­siv­nim (ve­li­ke sta­kle­ne po­vr­ši­ne na ju­žnoj stra­ni) i
ak­tiv­nim („so­lar­ni ko­lek­to­ri“) si­ste­mi­ma i bio je pri­klju­čen na si­stem
da­ljin­skog gre­ja­nja to­pla­ne Ce­rak u Be­o­gra­du. Kra­jem osam­de­se­tih
vr­še­na su me­re­nja pri­me­nom ta­da­šnje ra­ču­nar­ske teh­no­lo­gi­je, ali je
to­kom de­ve­de­se­tih, zbog de­ša­va­nja u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, pro­me­nje­
na na­me­na i vla­sni­štvo ob­jek­ta, te je ak­tiv­ni so­lar­ni si­stem raz­mon­
ti­ran.

Sli­ka 2 – Da­na­šnji iz­gled ne­ka­da­šnjeg Is­tra­ži­vač­ko-opit­nog cen­tra
Ce­rak 2 u Be­o­gra­du (po­gled sa ju­go­i­stoč­ne stra­ne)

Otvo­ren pro­stor
za ener­get­sku efi­ka­snost
Zbog sve­ga ov­de na­ve­de­nog mo­
že­mo re­ći da su to­pla­ne – ener­get­
ska sr­ca gra­do­va. Pri­me­na ob­no­vlji­
vih iz­vo­ra ener­gi­je i ener­get­ska efi­
ka­snost na­la­ze i tre­ba da na­đu još
vi­še svo­je me­sto u ra­du grad­skih to­

pla­na. Na taj na­čin se otva­ra mo­guć­
nost znat­nih uš­te­da fo­sil­nih go­ri­va,
po­kre­će se in­du­stri­ja či­stih teh­no­
lo­gi­ja, po­sto­je ko­ri­sti od sma­nje­nja
emi­si­je ga­so­va sa efek­tom sta­kle­ne
ba­šte, do­pri­no­si se odr­ži­vom raz­vo­
ju gra­do­va i ne­ma do­dat­nih tro­ško­
va ko­ji na­sta­ju zbog uti­ca­ja na zdra­
vlje sta­nov­ni­štva i eko­si­stem.

XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106