Energetska efikasnost - specijalno izdanje GM Business & Lifestyle | Page 18

je još u 14. ve­ku u jed­noj fran­cu­skoj
ba­nji sa ter­mal­nim iz­vo­ri­ma. Si­stem
ko­ji ko­ri­sti ce­vi od dr­ve­ta u upo­tre­
bi je i da­nas.
Island je ze­mlja ko­ja pred­nja­či u
pri­me­ni ge­o­ter­mal­ne ener­gi­je zbog
svo­je lo­ka­ci­je i pri­rod­nih uslo­va.
Znat­na pri­me­na ge­o­ter­mal­ne ener­
gi­je na Islan­du je za­po­če­la 1943.
go­di­ne i da­nas se ta­mo sko­ro 90%
sta­no­va gre­je ge­o­ter­mal­nom ener­
gi­jom. Po­što je ima u iz­o­bi­lju, pri­
me­nju­je se i za ota­pa­nje sne­ga po
tro­to­a­ri­ma, za pli­vač­ke ba­ze­ne, kao i
u po­ljo­pri­vre­di za za­gre­va­nje sta­kle­
ni­ka, ta­ko da na Islan­du, u sko­ro ark­
tič­koj kli­mi, uspe­va­ju i ba­na­ne.
Kod nas se ge­o­ter­mal­na ener­gi­
ja mo­že ko­ri­sti­ti in­di­rekt­no: pri­me­
nom to­plot­nih pum­pi. Tem­pe­ra­tu­
ra pod­zem­nih vo­da je atrak­tiv­na
za ko­ri­šće­nje to­plot­nih pum­pi ko­
je tro­še elek­trič­nu ener­gi­ju za gre­ja­
nje, ali mno­go efi­ka­sni­je ne­go uko­
li­ ko se ko­ri­sti kla­sič­no pre­tva­ra­nje
elek­trič­ne ener­gi­je u to­plo­tu. Ko­ri­
sti se ener­gi­ja pod­zem­ne vo­de ko­ja
se "pum­pa" na tem­pe­ra­tu­ru ko­ja se
mo­že pri­me­ni­ti u si­ste­mi­ma gre­ja­nja
i hla­đe­nja.

So­lar­no da­ljin­sko
gre­ja­nje
So­lar­no da­ljin­sko gre­ja­nje je u po­
sled­njih dva­de­se­tak go­di­na do­ži­ve­
lo eks­pan­zi­ju u Evro­pi. Na­šlo je pri­
me­nu i u si­ste­mi­ma gre­ja­nja, a i u si­
ste­mi­ma hla­đe­nja. Ze­mlje ko­je pred­
nja­če u pri­me­ni so­lar­nog da­ljin­skog
gre­ja­nja su Dan­ska i Šved­ska. So­lar­
no da­ljin­sko gre­ja­nje je šan­sa Sr­bi­je,
jer je po­volj­na ja­či­na sun­če­vog zra­
če­nja, a zbog kli­mat­skih uslo­va, da­
ljin­sko gre­ja­nje po­sto­ji u vi­še od 55
gra­do­va i op­šti­na u Sr­bi­ji u ko­ji­ma se

gre­je oko 700.000 sta­no­va. Ova­kva
po­stro­je­nja mo­gu kod nas da ra­de
znat­no pro­fi­ta­bil­ni­je ne­go u ze­mlja­
ma na se­ve­ru Evro­pe, gde je 30-40%
ma­nje sun­če­vog zra­če­nja, a gde so­
lar­no da­ljin­sko gre­ja­nje po­sto­ji već u
znat­noj me­ri.
Ov­de tre­ba ob­ra­ti­ti pa­žnju da je
reč o so­lar­nim to­pla­na­ma a ne elek­
tra­na­ma, da se pro­iz­vo­di to­plot­na
ener­gi­ja ko­ja se di­stri­bu­i­ra po­tro­ša­
či­ma, a ne elek­trič­na ener­gi­ja. Go­
vo­ri se o pri­me­ni ter­mal­nih pri­jem­
ni­ka sun­če­ve ener­gi­je – po­pu­lar­no
na­zva­nih "so­lar­ni ko­lek­to­ri", a ne još
uvek sku­pih fo­to­na­pon­skih pa­ne­la.
In­sta­la­ci­ja pri­jem­ni­ka mo­že se od­vi­

lo­kal­ni di­stri­bu­te­ri to­plot­ne ener­gi­
je i lo­kal­ni pro­iz­vo­đa­či, do­ba­vlja­či
opre­me i iz­vo­đa­či. Po­što sun­če­vog
zra­če­nja naj­vi­še ima le­ti, ra­di ra­ci­o­
nal­nog ko­ri­šće­nja po­želj­na je i neo­
p­hod­na po­tro­šnja to­plot­ne ener­gi­je
i to­kom le­ta: u vi­du po­tro­šne to­ple
vo­de, pli­vač­kih ba­ze­na ili da­ljin­skog
hla­đe­nja. So­lar­no da­ljin­sko gre­ja­nje
ob­u­hva­ta teh­nič­ka re­še­nja, ur­ba­no
pla­ni­ra­nje ( jer se ra­di o ve­li­kim po­
vr­ši­na­ma) i raz­voj no­vih po­slov­nih
mo­de­la ko­ji mo­gu da do­ve­du do ši­re
pri­me­ne. Mo­že se re­ći da je so­lar­no
da­ljin­sko gre­ja­nje kao či­sta ener­get­
ska teh­no­lo­gi­ja "zre­la" za ši­ru pri­me­
nu, pa čak i u na­šim uslo­vi­ma.

Sli­ka 1 – Pro­fi­li po­tro­šnje to­plot­ne ener­gi­je to­kom go­di­ne (cr­ve­no) i
do­bi­ta­ka od sun­če­vog zra­če­nja (pla­vo)

ja­ti u okvi­ru to­pla­ne – na ze­mlji­štu
(što je naj­jef­ti­ni­je), za­tim na kro­vo­
vi­ma zgra­da (u to­me pred­nja­če Ne­
mač­ka i Au­stri­ja), ali mo­gu se po­sta­
vlja­ti i duž to­plo­vo­da kao ogra­de za
sa­o­bra­ćaj­ni­ce ili nat­kri­ve­ni par­king
pro­sto­ri.
Za uspe­šnu pri­me­nu so­lar­nog da­
ljin­skog gre­ja­nja po­treb­no je vi­še
uče­sni­ka: lo­kal­na grad­ska upra­va,

XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Po­slov­ni mo­del
za pri­menu so­lar­nog
da­ljin­skog grejanja
Ia­ko na pr­vi po­gled to mo­že iz­gle­
da­ti pre­vi­še "uto­pi­stič­ki", so­lar­no da­
ljin­sko gre­ja­nje mo­že u Sr­bi­ji da za­ži­
vi re­la­tiv­no br­zo. Obič­no se mi­sli da
ne­ma do­volj­no pa­ra, da ne­ko tre­ba
da uzme kre­dit ko­ji bi se ot­pla­ćivao i