Energetska efikasnost - specijalno izdanje GM Business & Lifestyle | Page 15

S

i­stem da­ljin­skog gre­ja­nja u
Be­o­gra­du i Sr­bi­ji za­sno­van
je na ko­ri­šće­nju fo­sil­nih go­
ri­va, pre sve­ga pri­rod­nog ga­sa, ali i
ma­zu­ta (kao teč­nog go­ri­va), a po­
ne­gde i uglja (čvr­stog go­ri­va). Ova
go­ri­va svo­jim sa­go­re­va­njem emi­tu­
ju ga­so­ve sa efek­tom sta­kle­ne ba­
šte (pre sve­ga CO2), ali se pri­klju­če­
njem in­di­vi­du­al­nih ko­tlar­ni­ca na si­
stem da­ljin­skog gre­ja­nja do­bi­ja bo­lji
kva­li­tet va­zdu­ha u gra­du. Ce­na fo­
sil­nih go­ri­va za­vi­si od kre­ta­nja ce­
na na svet­skom tr­ži­štu, uglav­nom
se uvo­ze i stva­ra se za­vi­snost od ga­
snih i naft­nih kom­pa­ni­ja. Ipak, pred­
nost fo­sil­nih go­ri­va je u to­me što se

ga­ran­tu­je nji­ho­va do­stup­nost i što
omo­gu­ću­ju funk­ci­o­ni­sa­nje si­ste­ma
da­ljin­skog gre­ja­nja u sva­kom tre­nut­
ku, bez ob­zi­ra na kli­mat­ske uslo­ve i
spolj­nu tem­pe­ra­tu­ru. Ob­no­vlji­vi iz­
vo­ri ener­gi­je (bi­o­ma­sa, sun­če­va i ge­
o­ter­mal­na ener­gi­ja) svo­je pred­no­sti
mo­gu da is­ko­ri­ste ukla­pa­njem u već
po­sto­je­ći si­stem ko­ji je za­sno­van na
ko­ri­šće­nju fo­sil­nih go­ri­va – sma­nju­
ju­ći na taj na­čin nji­ho­vu po­tro­šnju i
za­vi­snost od uvo­za. Pre­laz na ob­no­
vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je tre­ba da bu­de
po­ste­pen, sa ana­li­zom sva­ke po­je­
di­ne lo­ka­ci­je, ka­ko bi se mak­si­mal­no
is­ko­ri­sti­le nje­ne po­god­no­sti. Pri­me­
na ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je u si­

ste­mi­ma da­ljin­skog gre­ja­nja ve­za­na
je i sa ener­get­skom efi­ka­sno­šću ce­
log ener­get­skog lan­ca ko­ji ob­u­hva­
ta i pro­iz­vo­đa­če pri­mar­ne ener­gi­je, i
pred­u­ze­ća da­ljin­skog gre­ja­nja, i kraj­
nje po­tro­ša­če – ko­ri­sni­ke, od­no­sno
zgra­de ko­je se gre­ju.
Po­tre­be za ener­gi­jom u ve­li­koj
me­ri za­vi­se od po­ra­sta ljud­ske po­
pu­la­ci­je na Ze­mlji i kli­mat­skih fak­
to­ra – pre sve­ga spolj­ne tem­pe­ra­tu­
re. Usled po­ve­ća­nog ko­ri­šće­nja fo­sil­
nih go­ri­va ja­vlja­ju se pro­ble­mi obez­
be­đi­va­nja do­volj­ne ko­li­či­ne ener­gi­je
i oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne (oba­ve­ze
o sma­nje­nju emi­si­je CO2 i sma­nje­nju
uti­ca­ja na kli­mat­ske pro­me­ne – Kjo­
to pro­to­kol). Gre­ja­nje i kli­ma­ti­za­ci­
ja u ve­li­koj me­ri dik­ti­ra­ju po­tro­šnju
ener­ge­na­ta. Na­ša ze­mlja je po­go­
to­vu ose­tlji­va na se­zon­ske pro­me­ne
tem­pe­ra­tu­re, a raz­log to­me je sma­
nje­na po­tro­šnja in­du­strij­skih ko­ri­sni­
ka. Je­dan od na­či­na da se za­do­vo­
lje eko­lo­ški i eko­nom­ski oprav­da­ne
po­tre­be za ener­gi­jom je uklju­či­va­
nje ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je. Ka­ko
bi ob­no­vlji­vi iz­vo­ri ener­gi­je da­li mak­
si­mal­ni efe­kat po­treb­no je da pro­
iz­vod­nja i po­tro­šnja ener­gi­je bu­du
usa­gla­še­ne. Ener­get­ska efi­ka­snost i
ob­no­vlji­vi iz­vo­ri ener­gi­je idu "ru­ku
pod ru­ku".