E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 90

TUŽNO JUTRO
Majka je zaspala.
Sat se nije čuo, ni udar muva o prozore (a proleće je po tome
poznato).
To je dobro - zaspala je najzad; i ona je legla, pokrila se ćutnjom i
mislima: "znam, neka, neka, znam,"
Tačno u sedam, probudili su je. "Zašto niste ranije!!! Vi ste ludi,
đavolii !"
Stresla je sa sebe leto, jesen, zimu i udahnula:
"Umrla je moja.... "
Od tada do sada, razmišlja:
"Da li mi je nešto htela reći? Da li? Da li? Šta?"
Ništa.
Njoj je bilo milo što joj ne ubija smrt. Nečujno, vasionski, repom
slepog miša - njena ljubav kopa mesto za porodično blago
"evo žiga, zverî !"
90