E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 159

ADRESA
Tačno u 5 sati, tek je svanulo, on je otkucao poruku i mobilnim
je poslao.
Vratio se krevetu, legao obučen (kao i nekoliko sati ranije), ali
nije zaspao. Senke na zidu postajale su sasvim jasne slike praznine
njegovog života. Svetlost koja je ulazila kroz zatvoren prozor,
pokazivala je da se nema šta izdvojiti iz ponoćne pomračine. Okrenuo
se na drugu stranu. U sebi je odbrojavao sekunde, minute, sat, dva...
čudna tišina je letela od poda do plafona i vraćala se prekrivši ga kao
pokojnika.
Telefon mu je ispao iz ruke.
On je pao s kreveta.
Tačno u 9 sati, on je vrisnuo.
P.S. Vrisnuo je jer se uplašio tihog zvuka mobilnog pod
jastukom.
I prazne senke su pale od straha, i Sunčevi zraci su se podvukli
pod krevet. Pod drhti od straha - ali zemljotres je bio na onoj drugoj
hemisferi kojoj je poslao SMS.
159