E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 139

BESMISAO SMISLA UNIVERZUMA
Zaspala je. Dobro, dobro, odlično.
Probudila se - nije najbolje, ipak, i to je dobro. Da se nije
probudila, misli bi same hodale ćelijom moždanog haosa. Ovako,
jedna je pala, slomila se sasvim; prasak je bio previše jak i ko bi
spavao? Ona, svakako, ne.
Šta se zatim zbilo? Puno toga!
Misli su se preskakale i utrkivale koja će pre do njenog
"razumem, da, prihvatam". Okrenula je list svog jedinog života i
počela ona njima u susret trčati! Tako univerzalna, tako iznenadna,
sveobuhvatna ideja uplašila je sve misli redom.
Zatim?
Tišina.
Uzdrhtale su se misli poklonile i zamolile za predah nju i sebe.
Zaspali su skupa... Da je živa, rekla bi "Dobro, dobro, divno"
Ali nije..
Ko to kaže "nije? I ko zna šta je smrtna java? San?
Misao mi prilazi... napisaću esej kad otkrijem je li moja, njena ili..
molim? Ta? Ona? Dobro.. dobro... divno!
139