E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 134

TRENUTAK NAKON TRENUTAKA
Sedela je mirno u uglu sobe (kao na svakom tragičnom kraju
priče o buntu).
"Želim samoću" ponavljala je nikome, ali zamišljala je da joj je
neko na rubu živaca. Senke su se smenjivale - prepodnevna,
popodnevna, noćna... Zbog tišine u ličnom dahu, nije više mogla
izgovarati "želim samoću..", pa je počela pisati na pokidanim
stranicam svog dnevnika. Listove je bacala naokolo kao da gađa zle
namernike...
I to je istrošila. Ni olovke, ni lista više ne bî.
Sedela je mirno... kao što sedi kidač utrobe, bacač mina na
svoju istoriju, o, previše mirno.
Pružila je ukočenu ruku kroz prozor, otkinula list vinove loze...
prerezala venu na levoj ruci, a desnom, krvlju napisala:
"Uspela sam. U samoći se stvara poezija!"
134