E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 112

OH, OH, OH
Žena je bila stara, očigledno vrlo, vrlo, stara.
Nije umrla od starosti. Bila je zdrava, pokretna i duhovita. Ne, od
starosti nije umrla. S dečjim suncobranom u ruci (uvek je obazrivo
čuvala i sebe, i bačene stvari potomaka) išla je po izvorsku vodu par
kilometara od kuče (zdravlje na usta ulazi , a štednja kroz džep). Ne,
autobos nije koristila, volela je hodanje, udisanje vazduha i
razgledanje svega i svačega (pedest dinara tamo, pedeset ovamo
puta 365 godišnje! Ih!).
Ta žena nije umrla od starosti. Na plakatu piše da se to desilo u
njenoj devedeset devetoj.
Koliko bi još živela (samo za jedno čulo sluha uskraćena) prava,
izuzetna starica da je na vreme čula upozorenje automobila?
Ne, automobil nije udario u nju; da bi to izbegao, skrenuo je na
trotoar i pregazio par dečaka. Starica je istog trena pala da bi im
pomogla.
Nije vredelo. Tuga je bila ta koja je usmrtila iskustvo nad
iskustvima: između mladosti i starosti nekada razlike nema.
Primer iznad.
Sahrana je sutra u 12h
- nje i njih.
- ZAŠTO
-
- Svako Zašto ima svoje Zato.
- Setio se te narodne izreke, seo na panj i duboko se
zamislio. "Zašto je ovde panj, a drveta nema?"
- "Zato što je udario grom u njega? Zato što su trebali
drva za gejanje? Zato što je bio previše star? Zašto?" Nikako
nije mogao doći do čuvenog "Zato". Toliko je dugo razmišljao
da je postao sasušeni stari list koji je panj stresao sa sebe
jer je gledao nebu u lice, a nebo je tankim oblacima
ispisivalo:
- "Zašto onaj čovek želi biti panj?"
112