Tanja TAUBNER GAJIĆ
PISMO GOSPOĐICE S.
GOSPODINU Š, VISBADEN 1897.
Gospodine Š,
ako se kojim slučajem odlučim da prihvatim Vaš poziv, mislim
da će to ispasti prilično interesantno. O, ne, neću da igram igre…
odakle Vam to?! Naprotiv, biću upravo ona koja jesam. Mada na taj
način najviše zbunjujem ljude, učiniću tako ne iz potrebe da zbunim
Vas, već da usrećim sebe. Vidite, ja sa Vama želim da budem iskrena
naprosto zato što me to uzbuđuje. I nemojte, molim Vas, ponovo
onako da me pogledate, znate kao onda one večeri u vrtu dok su moje prijateljice od dosade okretale drške svojih suncobrana sa karnerima. Mislite li da ništa nisu videle? Oh, kako ste naivni ponekad,
grofe Š, iskusni i naivni kao dete. Ogovarale su me maltene na moje
oči. I to je bilo tako smešno.
Srešćemo se, dakle slučajno, u Baden-Badenu. To ste predložili,
zar ne? Prosto proveravam jer ste poziv uputili pre više nedelja. Vaša
galantnost ne bi Vam dopustila da zaboravite svoj sopstveni predlog.
Ne, nije mi trebalo ovoliko vremena da razmislim. Pa to je tako uzbudljivo. Ali, znate, bićemo među ljudima. U banji će biti dosta
poznatog sveta. Sedećemo za stolom i, iskreno, ne bih volela da
neko ponovo vidi, kao moje prijateljice što su, kako spuštate usne na
moje oči i cvetom mi dotičete vrat. To me jako golica, gospodine Š i
onda, onda se lako zakikoćem pa će, bojim se, svi pogledati u nas.
A ima još nešto: Baden-Baden ume da bude jako dosadan.
Mrzim dosadu. Šta mislite o Veneciji za koju nedelju? Oh, ups, ne ide
98