– Pa zar si ovde našao vaške da mi trebiš – šutnuo mi je patiku
na ulicu pomazanik s lancem. – Đubre strvinarsko!
Okretao sam ranac s laptopom na stranu suprotnu od njih.
– Ceo ste Beograd preplavili i zagadili, majku vam rahitičnu
jebem – vrhom cipele pogodio me je dok sam polazio u samu bulju
onaj drugi.
Podigao patiku preko koje su prešla njihova kola. Ispravio
odlepljenu petu. Pogledao u nebo. Ni On ni ljudi ne mogu mi više
naneti udarac koji neću istrpeti.
11:50
1. jul 2013.
Pozvali me na logorsku vatru kraj Save. Imali su i votku. Bio s
njima dok je nismo popili. Tanja mi sedela u krilu da se od hladne
zemlje malo ugreje. Imala je meke usne u poljupcu i blagi dodir ruke.
Obgrlio joj ispod suknje kolena, nisam išao dalje. Vratio se na klupu u
parku; ogrnuo kabanicom. Posmatrao sopstvena sećanja, kao kurjak
što se u jazbinu povlači da rane oliže.
I sećanje je sadašnjost. Nad Beogradom se ne vide zvezde.
1:05
Baterija na laptopu otkazuje. Serviseri mi bezdušno traže 50
evra. Nema cenjkanja, vele, i mi moramo da živimo; takav sam bio i
ja, kada sam s životom bio u drugim odnosima. Setio se Mirjane, s
kojom sam proživeo 30 godina, a koja me još čeka.
18:45
3. jul 2013.
Kao putnika bez karte i antisocijalnog elementa, u nedođiji
ispred Lapova, izbacili me iz voza. Sjebao se kroz neko šipražje dok
nisam izašao na livade. Jedan dobri čovek poveze me traktorom i
78