pomišlja na sever. Armija se drži podalje od negostoljubivih
prostranstava o kojima predmet izučavanja govori. Priče i retki
izveštaji govore o divljim zverima, naseljima neprijateljski raspoloženih domorodaca i surovoj klimi. Retki su i nepredvidljivih
opasnosti prepuni kratki izleti na sever zbog istraživanja rudnih
bogatstava. Svako pri zdravoj pameti izbegava angažovanje u tim
samoubilačkim misijama. Pod utiskom glasina, zapisi postaju još
zanimljiviji.
„48 dana do polaska – Podzemlje – Bans taranti otišli. Zima nije.
Led. Sneg. Iznad mene zavija i huji. Ovde je sasvim ugodno, ali ne
mogu se probiti na površinu. Šta se to događa? Ima li zima kraja?
Vrata su blokirana, nema nikakve naznake da će proleće ikada doći.
Ostaje mi samo da pišem.“
Andarell tajnim kanalima kontaktira regulatorno telo. Odmah
odgovaraju pozitivno i traže više podataka.
„19 dana do polaska – Podzemlje – Kroz pukotine na betonu
curka voda. Sneg se topi. Nažalost uprkos toj promeni vrata su i dalje
blokirana. Više nisam siguran da ću ikada napustiti ovo ukleto
mesto.“
Moeglan postaje sve nestrpljiviji, očito proganjan od svojih
pretpostavljenih. Andarell mu vrlo malo i uopšteno govori o svojim
otkrićima. Obećava da će čim dovrši čitanje načiniti detaljan izveštaj.
Deluje nepriličnim da sa debelim pukovnikom deli Mantelovu intimu.
Ispovest je prosto opseda.
„12 dana do polaska – Podzemlje – Danas sam izašao iz
skrovišta. Drevni grad podseća na močvaru, preplavljen otopljenim
snegom. Još uvek nije vreme za polazak, što znači da sam dobro
procenio vreme. Poslednji repovi zime lagano se povlače i ja
privodim kraju ispovest. Sakriću je ovde, u ovome zlehudom
privremenom domu, sa nadom da onaj ko je bude pronašao neće biti
neprijatelj. Nema još mnogo do prvih toplih dana i uskoro ću krenuti
ka jugu.“
Najzad, Andarell dolazi do poslednjih šokantnih stranica.
„Vidiš, dragi moj nepoznati prijatelju, od toga dana je mnogo
vremena proteklo. Ruke su mi oslabile, hutinski omotač je prepun
66