pripadnika razumne i vrhunski razvijene vrste? Ili mi neodoljiva
potreba da oslobodim sunarodnike iz jezivih kaveza ne ostavlja
izbora? Nemam prave odgovore.
Šta bilo da bilo Ke Therrr nestade među ruševinama, a ja se
zaputih ka našem starom skrovištu.
XIV
Staro prebivalište je u istovetnom stanju kao kada smo ga
napustili i vraćam mu se. Deluje kao da se nalazi van područja kojima
Rozberani patroliraju. Svejedno, krajnje sam oprezan.
Svakodnevno preduzimam izviđačke pohode do neprijateljskog
logora. Nekoliko dana pažljivo motrim ne bih li uočio slabosti.
Neprijatelj se ponaša slično našim vojnim jedinicama. Ujednačeni ritam aktivnosti mi olakšava pronalaženje propusta u njihovoj
organizaciji. Tačno na sredini noći postoji kratak period pred smenu
straže, izuzetno pogodan za moj poduhvat. Stražar, naime, pre
dolaska smene kreće u obilazak logora, što zarobljenike izvesno
vreme ostavlja bez direktnog nadzora. Čim to primetih, više ne
gubim vreme. Iste noći krećem u oslobađanje sunarodnika.
Bez ikakvih neprilika prikradam se kavezima. Stražarsko mesto
je pusto i ohrabren uspešnim prilaskom, neobazrivo posežem za
vratima najbližeg kaveza. Urlanje sirene me prepada i shvatam da
sam potcenio protivnika. Brave su snabdevene alarmnim uređajima!
Usplahireno skačem, u trenu energetska palica razbija brave na
kavezima – samo da bih tren kasnije shvatio zaludnost poduhvata.
Rozberani ništa nisu prepustili slučaju. Na moj užas sužnji, umesto da
pojure ka slobodi, nepomično zure u mene. Drogirani su, onesposobljeni za pokret! Dohvatam najbližeg zarobljenika, zabacujem ga
na krkače i jurim koliko me noge nose. Spaljujući zraci šaraju noć oko
mene. Zvuci potere postaju sve razgovetniji. Lavež bangdola nadraženih tragom ispuni mi jezom utrobu. Ne osvrćem se, osećam ih gde
se opasno bliže. Sunarodnik mučno krklja. Ignorišem ga i neumorno
nastavljam trku. Lomljava iza mene sve je razgovetnija. Sasvim malo
zaostaju! Razaznajem dahtanje bangdola za petama, kad mi nešto
60