– Ovo je neka vrsta prizivanja, zar ne? – reče Hokus, pa napuni
lulu sadržajem kesice.
Pazeći da ne nagazi nijednog pripadnika niže populacije, on priđe
prema crtežu na podu, zagleda se zamišljeno pa uze jedan ugarak iz
vatrice i njime krenu da potpaljuje lulu. Veliki crni krenu za njim.
– Dozvoljavate? – reče uvlačeći dim tako da ni pramičak nije
pobegao.
Crveni ga je i dalje gledao nepoverljivo. I to s pravom.
U deliću trenutka, Hokus dunu puna pluća mirišljavog dima
crnom đavolanu u lice, a zatim baci vrećicu u vatru. Oblak sivog dima
pokulja iz posude terajući sve prisutne đavolane na trenutno povlačenje. Hokus iskoristi to i zgrabi nož. Imao je još možda samo jedan
trenutak, i iako je imao želju da zabije oštricu crnom demonu u leđa,
iskoristi ga pametnije i preseče Milonove konopce. Kontrola nad
običnim đavolanima koju su imali crveni (ili crni?) je bila prekinuta i
ovi su bežali na sve strane kao što su to i normalno radili. Hokus oseti
kako ga dva crvena đavolana hvataju za noge i zaprepašćeno uzdahnu kada je video da treći pravi rukama pokrete za bacanje čini u
njegovom pravcu. On hitro podiže široku oštricu noža ispred sebe da
se zaštiti. Crveni zrak zasija iz đavolanovih prstiju i pogodi nož na šta
ovaj postade tako vreo da ga Hokus uz jauk ispusti.
U tom trenutku se Milonova teška stopa iz sve snage sruči
prvom crvenom na glavu, smrskavši je poput džinovskog oraha.
Starac zatim šutnu drugog iz sve snage u stomak tako da je sleteo
licem u posudu s plamenom. Skočivši iz mraka na grudi mu slete crni
đavolan takvom silinom da ga zanese unazad. Sikćući i zamahujući
kandžama pokušao je da mu se domogne nezaštićenog vrata. Međutim Milon ščepa zver za vrat i krenu da steže. Hokus je čuo pucanje
kostiju, ali nije video grozomornu scenu. Bio je zaok