samo „videti ga na odmoru“ bilo višestruko uživanje. Međutim ne
smete sebi dozvoliti da dejtovanje shvatite kao obavezu, makar vas
„pregazile“ desetine dosadnih tipova zbog kojih sada masturbirate
zamišljajući da jedete kolač.
Naravno da će neki od tih momaka pričati ružno o vama, ali
potrudite se da se ne nervirate oko toga. Kada bih se ja brinuo zbog
toga šta svaka kučka u gradu kaže za mene, bacio bih se sa Brankovog davnih dana. A naći osobu koja vama odgovara i koja je posebna na način na koji vama odgovara je vrlo teško. Zaljubljivanje je
motherfucker, jer ukoliko se zaljubim mogu da doživim i srećni
završetak i brodolom, PONOVO. No, rekoh naučio sam da uživam u
njima. Postao sam mazohista i u svakom bolu balansiram prijatnost i
neprijatnost.
Izašao sam to veče da tumaram po gradu, ponovo. Hodao sam
dosta tugo, međutim nisam uspeo da razbistrim misli. A onda sam
otišao toliko da daleko da sam izašao iz grada, došao i do nekog
nepoznatog autoputa i kanala, koji se nalazio pored njega. Prešao
sam mostić i nastavio da se šetam duž staze pored kanala posmatrajući vodu. Razgovarao sam sam sa sobom. Ko sam? Šta sam?
Kakva sam ja to osoba? Kuda moj život ide? Gde sad? Kako? Bilo je
lepše. Nisam dobijao odgovore, ali mi je prijala promena sredine. Bio
sam veoma umoran. Robin u meni više nije tinjao. Sonja je ćutala.
Tada sedoh na travu i nastavih da gledam u vodu. Video sam svoj
odraz na njenoj površini. Video sam svoje lice, ali nisam video sebe.
Voda mi nije govorila ni gde sam, ni ko sam, ni na čemu sam, ne,
naprotiv, podsetila me je zašto nemam sve te odgovore, podsećajući
me mojim odrazom ono što stalno zaboravljam:
Mlad sam, ima vremena, biće još prilika.
187