lja iz nje. Potom otrča niz stepenice do vrata, otključa ih i otvori širom, a zatim ukotrlja unutra ćupčić koji se pušio i brzo potrča nazad.
Scena koja je usledila užasnula je ne samo devojku na vratima i
slučajne prolaznike na ulici već i samog Hokusa. Stotine nakaznih
čovečuljaka trčalo je uz stepenice na ulicu skičeći i kašljući. A na ulici
su ih čekale košničke mačketine. Kada su spazile đavolane, brzo su
zaboravile na Milonu i ribu i poput šumskih zveri se bacile na njih.
Neke od njih bi samo ugrabile najdebljeg i pobegle, dok je većina
uživala tamaneći ih. Furiju kandži i očnjaka pratila je najužasnija
simfonija mjauka, cijuka i urlika koju je Kazandžijska ulica ikad čula.
Kada se pokolj završio, gnom i devojka pođoše polako kа podrumu. Iz mračnog okvira istrča sivi mačor bez pola uvа noseći oklembešenu lešinu debelog đavolana u ustima, na šta devojka podiže
suknju suzdržavavši vrisak. Istražitelj prekri nos i usta kragnom i kroči
unutra. Stan je bio prljav, smrdljiv i gotovo potpuno demoliran. Skoro sav nameštaj i predmeti u njemu su bili izgriženi i oglodani do neprepoznatljivosti. Pazeći da ne ugazi u gomilice izmeta on obiđe obe
prostorije razgledajući i ispitujući, dok ga je Milona pratila u stopu.
Pažnju mu privuče nekolicina neobičnih predmeta kao i tamna mrlja
na podu.
– Vaš gospodin Rajs je bio doktor, ali se bavio i magijom, verovatno iz hobija, nije bio član Čarobnjačkog Univerziteta. Čuvao je
đavolane i vršio ispitivanja na njima, samo ne znam sa kojom svrhom.
– Pa vi ste vidoviti! Je l’ možete da vidite gde je gospodin Samus
sad?
Verovarno na đonu vaše cipele, pomisli Hokus, pa joj odgovori –
Nisam vidovit, niti mogu da vidim u svet duhova. Ali mogu da vidim
obične stvari i to šta nam one govore.
Gnom podiže neobičnu metalnu alatku nalik na klešta sa oštricama i reče – Ovakav instrument koriste samo doktori. Ovo u teglama, to je tečnost za balsamovanje, u njima su do nedavno svakako
bili i organi. A ove male tegle se koriste najčešće za čuvanje magičnih
sastojaka.
17