kažem da ne ide, ne znam šta je ovde čeka. Ako kažem da ide, nikad
je više videti neću. Daleko je Australija. Moraće sama da odluči jer je
njen život u pitanju.
I odlučila moja Slavka! Dugo joj je trebalo, ali rešila se. Hoće da
ide! Zna da će joj u početku biti teško, da su to za nju i nepoznati ljudi
i nepoznata zemlja. Ali, zna i to da će sigurno bolje da živi sa imućnim
ocem nego sa mnom i Belkom u jednoj sobi.
Nisam je sprečavala, a srce mi se na froncle kidalo. Neka ide!
Možda će tamo sreću naći.
Potrajalo je dok joj je Ranko obezbedio sve papire koji su bili
potrebni. Kupio joj kartu za brod. Preko silnih mora ima da plovi. A
tamo je čeka med i mleko.
Ispratili smo je Svetlana i ja. Kupila sam joj sve novo. Neću da
tamo kažu da sam je bez ičega poslala. Pa makar odmah sve u đubre
pobacali. Svako za svojom sudbinom, pa i moja Slavka tako.
Poslala mi pismo kad je stigla. Rekla mi da je na brodu izabrana
za mis putovanja. Moja Slavka?! Sa najlepšim plavim očima i crnom
ćubom na glavi.I da su je otac i maćeha čekali na pristaništu. Kako je
sve veliko i lepo. Da joj falimo već sada, ali da u kući ima svoju sobu, u
dvorištu bazen za kupanje i dvoja kola u garaži. I da joj je otac mnogo
lep. Iste oči kao ona ima. Ali mu kosa pobelela. Nije više onako crna
kao njena. Neka! Samo neka je njoj dobro, ne marim što je otišla!
I onda pitate zašto plačem? Pa, nije lako biti fufa! Onako, sa
etiketom.
Sad sam ostala sa Svetlanom u ovoj mračnoj sobi, u ovoj tihoj
ulici. Priča se da će jednog dana da sve to sruše. I da svima daju stanove. Onako, prave! Da imaš svoj klozet, a ne da čekaš u redu u
dvorištu. Možda ću i dočekati taj dan. Moja zrikava Belka i ja!
Eto, sad znate šta je fufa! I ako me vidite nekad da plačem, ne
zamerite! Samo mislim na moju Slavku! Ranko mi uopšte ne pada na
pamet, da mu pas mater!
Još sam nešto rešila. Vratiću se u palanku.Znam da sam rekla da
ni mrtva tamo ne bih više, ali ni ovde mi nema mesta. Htela, ne htela,
godine idu. Nisam više onako sveža kao što sam bila.Šta ću kad mi se
139