Sačekao nas Marko.Obećao, pa i održao obećanje. Nas dve
radosne što putujemo, što ćemo videti kako izgleda i to more. Slavka
zaspala, gde ona može dugo da izdrži! Marko i ja se raspričali. Dobro
je i njemu i meni. Ja njega zabavljam da se ne uspava za volanom. On
se meni smeje kako se oduševljavam svim i svačim kuda prolazimo.
Put truckav, oblaci prašine se podigli, a mi kroz Bosnu samo
vozamo. Ja pogledam one planinčine okolo, uhvati me strah. Dole
urvina, put uzan, kamen gde god pogledaš. A Marko ništa! Ni abera
ne daje za one krivine, ni provalije. Smeje se, priča, a meni se neka
grudva skupila u stomaku čim bacim oko kroz prozor.
– Ma ne plaši se! – kaže on
– Zar sam jednom ovuda prolazio! Čim izađemo iz planina
videćeš kako je lepo na moru. Voda da joj ne vidiš kraja. Sastavilo se
nebo sa horizontom. Samo čekaj! – I imao je pravo! Kako sam
osećala teskobu među onim brdima tako mi sad puca širina u očima.
Neverovatno! Dokle god ti oko dopire voda! I to prozirna, svaki
kamenčić vidiš kako se šareni na dnu. Moja Slavka stala, ne skida oči
sa onog prostranstva. Otvorila usta, muva da joj uleti.
Marko nas ostavio na plaži. Reče da ide da istovari robu pa će
posle da dođe po nas. Uhvatila sam moje dete za ruku. Sigurnije je
tako! Hodamo po onom sitnom kamenju do vode, skinemo cipele, pa
zagazimo malo. Voda topla, samo ti miluje stopala.I probali smo je! A
ona slana! Koliko li je samo soli tu moralo da se izruči da bude ovoliko
posoljena? Ne može da se pije. A baš smo htele!
Ovakvu vodu nikad nisam videla. U palanci gde sam živela potočić protiče ivicom grada. Zarastao u kupine i drač. Hladna voda kô
led. Dok pregaziš na drugu stranu slede ti se noge.
U Beogradu Dunav i Sava. Velike reke, brodovi po njima plove.
Ali nije ova boja. Mutna. Ni nalik na ovu lepotu. Mislim da sam se
tada zaljubila u more.
Ponela ja kostim za kupanje. I nije neki, ali svejedno. A ne znam
da plivam. Skinula se i ja i Slavka, došao i Marko, pa seli na obalu,
talasići nas zapljuskuju, a mi cičimo čim naiđe neki veći. Marko gleda
nas dve pa se nama smeje. I milo mu što nas je poveo sa sobom.
133