nisam u stanju ni da se okrenem, a kamo li da igram kao ona. A meni
malo treba. A i popila čašu, dve, pa me zagrejalo. Luda žena, a šta ću!
Skočim ti ja i počnem da igram i da pevam. Devojčica vodu gazi!
Hahaahaah! To je trebalo videti! Počeše da padaju opklade dokle ja
mogu da idem. Urnebes u kafani! A muzika namirisala lovu, pa opalili
i ne prestaju. Ona se jadnica povukla, vidi da od mene ne može da
dođe do izražaja.
Moja haljina se penjala sve više kako sam ja vodu gazila. Muškarci navijaju, a ja se totalno pogubila. Ne vidim više nikog oko sebe.
Igram i pevam za sebe. Uživam život do koske! I onda skočim i napravim špagu. Sa sve mojih sto kila! Jaoooooo! Vriska i cika u kafani!
Ovi moji me podigoše sa poda, ljube me i tapšu. Ko po ramenu,
ko po pozadini! A mene tek onda svaka koščica zabolela! Pa luda li
sam, majko moja! A znam da ću tek sutra da vidim moga boga kad
treba da ustanem za posao. Ali, neka! Jednom se živi!
Mnogi bi hteli društvo i za piće. A ja od tih nisam. Ne ide mi
nikako! Mogu čašu špricera uz jelo da popijem, mogu i dve, ali već mi
više ne prija. A neću i kad me teraju. Ništa groznije od pijane žene u
kafani. Muškarcu to nekako i priliči. Usvinji se, ne zna gde mu je
dupe, a gde glava, pa ništa. Sutra malo mamuran i gotovo. A pijanu
ženu da vidiš! Pored svega još i to! Ne ide, brate, nikako ne ide!
Nije ni meni uvek lako. Kô da mi teče med i mleko. Javili mi
onomad da mi majka umrla. Dugo sam od kuće, nemam baš ni neke
lepe uspomene odande, ali majka je majka. Mnogo mi žao bilo. Otišla sam sa Slavkom u palanku.
Više od pet godina nisam bila tamo, a kao da sam pre pola sata
otišla. Ništa se nije promenilo! Isti ljudi, isti korzo, isti pogledi. Samo
sada sre