Našli smo sobicu u uzanom dvorištu prepunom stanara. Jedni
drugima su u tanjir gledali. Rekli smo da smo venčani. A nismo! I naša
Slavka se rodila kao kopilče. Najslađa moguća beba koju sam videla.
Sa Rankovim plavim očima i crnom ćubom na vrh glave. I mojim
smehom od koga se sve orilo. Sve je najlepše pokupila naša Slavka.
Sada smo nas dve čekale Ranka posle utakmice. Ali ne samo mi. Bilo
je tu devojčuraka, muvale bi se oko svlačionica, kikotale se i vrebale
ko će od fudbalera prvi izaći. Znam kako to ide! Nije ni čudo što
Ranko nije odoleo.
Ljubomorna sam bila, neću da lažem. Vrištala sam, pljuvala ga,
klela. On bi me gledao onim svojim plavim očima kao da me je procenjivao. Kao da merka stoku na pijaci. I nije se mnogo svađao. Samo
se jednog dana pokupio i otišao. Rekao mi je da je dobio ponudu da
igra u Australiji. I da je rešio da ide. Naravno da to nije podrazumevalo da povede i nas. A šta će mu kamen o vratu?
Neću mnogo da vam pričam o tim danima kad sam ostala sama
sa detetom. Znala sam da se u palanku ni mrtva ne bih vratila. Ne
bez Ranka.
Prigrlim ovo moje detence, legnem u prazan krevet. Hladno mi
u krevetu, hladno mi u duši. Liju suze curkom. Slavka vidi da ja plačem, pa se i ona zarože, a da i ne zna zašto plače. Plakale smo tako
zajedno, plakale, pa prestale.
I isekla sam kosu. Nisam htela više da budem onakva kakva sam
se dopadala Ranku. Gledala sam kako mi padaju pramenovi pod
makazama frizera. Bilo mi žao. Godinama sam je puštala. A Ranko je
mnogo voleo. Provlačio mi je prste kroz kosu, navijao oko prsta dok
smo sedeli negde. I sad sam je isekla. Neka je! Samo sam sačuvala
pletenicu koju je frizer ispleo. Onako, za uspomenu. Kao da se
uspomene tako ispletu i ostave negde na čuvanje. Svašta od mene!
Jednog dana došla mi Bosa. Da vidi kako živim. Znala je da je
Ranko otišao. I sa onim: – Jesam li ti rekla? – umesto dobar dan
hrupila u moju sobicu. Šta da joj kažem? Da je bila u pravu? Možda i
jeste, ali je to bio moj izbor. Odlučila sam da se otrgnem iz žabokrečine, pa makar se to obilo meni o glavu.
125