sviđala. Zvala me snajkom kad god bi me videla. Ali, neće duša! Ja
sam htela Ranka. A dobro sam znala da je on sve suprotno od Duška.
Da li je uvek negde zapisano da čovek uvek želi ono što nema? Duško
je želeo mene, a ja ginula za Rankom!
Majka mi se ljutila kad je čula s kim idem. Ranko je već imao
lošu reputaciju. Smenjivale su se kod njega devojčice zatelebljene u
njega. Malo potraje, malo se šetaju, pa ga već vidiš kako drugu merka. A ona sedi u nekom budžaku i ronza. Govorila mi je majka, govorile drugarice. Moja Bosa, komšinica sa kojom sam šetala, svakodnevno me je izveštavala i s kim je bio i gde je stao i sa kim je pričao.
Ranko se družio sa Radovanom. Uopšte ne znam šta je njih
dvojicu privuko jedno drugom. Ranka kuče nije imalo za šta da
uhvati, dok je Radovan, čini mi se, u svakom džepu imao gomilu
para. Njegovi na selu, srećni što im je sin odskočio od okoline, slali su
kapom i šakom. Nešto mislim, a možda grešim dušu, možda je i to
bio razlog što mu je Ranko bio najbolji drug.
Radovan je počeo da se vrti oko Vesne. Nije me to ni čudilo.
Nekako, para na paru ide. Ali su mi bili i smešni. Šetali su jedno pored
drugog, strogo pazeči da se ne dodiruju slučajno. Ne bi bio red!
A šta su pa oni znali? Nisu osećali onu jezu kada počnu žmarci
po koži da ti se pužu od Rankovog dodira. Ni onu vrelinu koja me je
obuzimala dok smo se ljubili. Nisu znali kako sam kao mačka prela
kad osetim njegovu ruku da mi se zavlači pod bluzu. Uuuuh! I sad kad
se toga setim dođe mi lepo. Ali, guska, guska. Šta ona pa zna?
Vodali smo se tako. Meni lepo! I njemu, vidim! Svaki put kad
smo bili zajedno sve smo se slobodnije milovali. Joooooj, majko
moja! Lepote!
I šta bi, bi! Jedne večeri nismo se zaustavili. Letnje doba, mi
šetali po okolini. Nigde žive duše! I počnemo da se ljubimo. Pa i do
tad smo to radili! Pao mi neki mrak na oči. Nisam se bunila kad me
raskopčao. Prijalo mi! Ni kad je počeo po grudima da me ljubi! Bilo mi
i do tad lepo, ali kô tad, nikad!
I mic po mic, ode mu ruka gde nije bila. Ja se malo nećkala, ali
milina me neka obuzela. Neka bude šta god hoće! A još kad uze moju
122