Krajem leta sam napustio rodno Cerje i otišao u Palanku, gde
sam, po mišljenju mojih Cerjana, zauzimao vrlo visok položaj – bio
sam đak učiteljske škole. Svake subote sam dolazio kući i sastajao se
sa Ljiljom, a onda naprasno saznam da se udala za Lacu, glavnog
švalera iz Miloševića kraja, koji je od nje stariji sedam-osam godina.
Nek joj je srećno.
Leposava još nije imala momka.
U Palanci sam upoznao Sibinu, devojku koja mi je u početku
izgledala vrlo slična Leposavi, pa sam je pozvao da ide sa mnom u
bioskop. Imala je oči srne, ali joj kosa nije bila spletena u kike kao
Lepina, već puštena niz leđa. Kukovi joj behu nešto preopširni, ali
sam namerno izbegavao da na to obraćam pažnju. Jedne mrazovite
večeri dobro sam zagrejao svoju podstanarsku sobicu i spleo joj kosu
u kike. Posle sam ih rasplitao. Bejah prilično zbunjen i nevešt, ali je
zato Sibina, isto tako mlada, ali više stara nego ja, znala sve što treba. Drugu rundu sam već ja vodio i namerno je odgađao jer sam hteo
da se natenane naslađujem onim što je na njoj bilo najlepše – njenim
malim, toplim i kao kadifa nežnim sisicama. Mazio sam ih kao tek
izlegle piliće, dok je ona gorela kao usijana peć. Posle sam je ispratio
na stanicu, a sutradan saznam da je pobegla za vozača autobusa koji
je vozio na liniji za njeno selo.
Osta i dalje Leposava da mi ne da mira pred spavanje ni sanka
pred zoru.
Za vreme zimskog raspusta priređivali smo igranke u Domu
kulture u Cerju. Iznenadilo me kad sam primetio da me Lepa uopšte
ne izbegava, i ne samo to – mogu se pohvaliti da je meni poklonila
najviše pažnje i da sam od svih momaka ja najviše vremena proveo s
njom. Pričali smo o svemu i svačemu, ali ja njene priče skoro da
uopšte nisam slušao jer bejah obuzet gledanjem njenih dubokih očiju
iz kojih nisam mogao da se iskobeljam sve do ujutru, i njenih punih
sočnih usana i belih zuba. Tada sam sebi dozvolio slobodu da joj
kažem da ću joj odgristi levi zub ako ne bude dobra, a ona je uvek
bila dobra, i taj levi zub, koji se nimalo nije razlikovao od desnog i
svih ostalih, imao je samo ulogu posrednika između nas i našeg
113