***
Mile je bacio pred njega novine, smejući se…
Laki je upravo završavao sa ubacivanjem šifara u fiskalnu kasu i
bacio je pogled na Blic, presavijen na Hroniku Beograda.
„Zvao me Ivan, on je prvi kupio novine, i pročitao ovo,“ rekao je
Mile, pokazujući prstom na mali uokvireni članak u dnu lista.
Laki je dvaput zamišljeno pročitao kratki tekst.
„I da je istina, žalosno je da sam zaslužio da se ovo pojavi samo
u dvanaest redova jednog stupca novina“, prokomentarisao je
ironično.
„Za nekog drugog morali bi platiti da se ovo objavi u novinama!“
smejao se Mile. „A ti si dobio reklamu za džabe! Ivan je poludeo,
mislio je da je stvarno, jedva sam ga ubedio da sam te danas već
video, i da novine lažu!“
Laki je slegnuo ramenima.
„Čudno. Obično ne lažu baš ovoliko!“
„Pitam se, ko im je izvor informacije, ko je anonimni prijatelj
koji ih je telefonom pozvao?“, pitao se Mile.
Laki se zamislio.
„Ja mogu da se dosetim samo jednog“, reče.
Nije rekao koji je to prijatelj, a Mile nije hteo da pita. Iznenada,
kao da je nešto u sebi prelomio, Laki je pogledao Mila pravo u oči.
„Znaš, Mile, ona kuća, obrasla bršljanom, koju si sanjao… to je
moja rodna kuća!“, rekao mu je oklevajući.
Mile ga je posmatrao nasmejanim zelenim očima:
„Znam“, rekao je, „išli smo zajedno letos da iskrčimo dvorište i
tad smo sav bršljan poskidali sa zidova i spalili!“
***
Kod Lazara je otišao nenajavljen, noseći samo lap top, primerak
novina koji mu je Mile tog dana doneo i dvolitru šljivovoce…
Lazar je stanovao u Dobanovcima. Bio je građevinac, kao i on
nekada. Imao je 45 godina. U slobodno vreme pisao je romane, a
zarađivao je za život praveći mostove i nadvožnjake na koridoru 10 …
106