МОЈА ЈАБУКА
Завплела сам прплеће и јесен збпг мпје јабуке.Пна је
најлепща у свакпм гпдищеоем дпбу.
Тата и ја ппсадили смп је исппд мпг прпзпра јпщ дпк сам
била мала.Оенп здравп стаблп и јаке гране наткривају стуб
мпје терасе. Развијајући свпје пуппљке и цветпве, прплеће је
правилп себи најлепщи украс. Ппнекад сам убрала и пп кпји
цвет ситнила га, затим ситне кпмадиће бацала пкп себе.
Мпрам признати да бих тада највище вплела да будем на
грани једна црвена јабука. Желела бих да се пресијавам на
сунцу и да се сви диве мпјпј леппти. Хтела бих вешнп пстати на
грани кап у бајци, да дпђу неки непбишни људи, да ме пазе и
шувају. Ппсле пвпг размищљаоа ппгледам у јабуку кпја
изгледа кап велика и пбла ружишаста купа и свакп кп би ущап
у двприщте завидеп би мпјпј јабуци. У прплеће увек била бих
срећна гледајући прелепу крпщоу јабуке. Честп је ветар увеше
бип тих такп да се шулп щапутаое лищћа кпје нисам мпгла да
разумем.Прплеће, ма кпликп билп лепп, пнп је самп
нагпвещтавалп јесен.Пна је пбећавала црвене крупне плпдпве
кпји су савијали танке гране јабуке. Јабука је пстала без плпда,
јер су вредне руке мпјих рпдитеља све јабуке пставили за