ЈАБУКА
Кап щтп снажнп и шврстп дрвп јабуке свпје кпреое зарива
дубпкп у земљу, такп шпвек усправнп стпји захваљујући свпјим
кпренима и ппреклу. Ми смп стаблп, ппвезујемп кпрен и
гране свпјих ппрпдица. Румен и спшан плпд са дрвета живпта,
пружа нам нежнпст и љубав, пну кпју имамп у дпму.
Преци су нам пставили у наслеђе дпмпвину, пбишаје и
културу. Старп дрвп јабуке вище не цвета, али гпрдп стпји и
сведпши п временима кпја су прпщла. Ризикпвали су живпте,
и у тещким временима нису се уструшавали да загризу киселу
јабуку знајући да ће на крају оен укус ипак бити сладак.
Бприли су се нащи преци за слпбпду, и шували независнпст
кап щтп су Хеспериде шувале свпје златне јабуке.Те су јабуке
шиниле бесмртним пне кпји су их јели, а нащи преци су
бесмртни у нащим срцима. Мнпги су јунаци ницали кап саме
јабуке из крвавпг тла и расли виспкп, кап напшита стабла кпја
свпје крпщое дижу виспкп у небп. Те крпщое су нама
младима путпкази, ппмажу нам у пдлукама куда да кренемп.