Da krenemo sa intervjuom od najaktuelnijeg: kada očekuješ da tvoj novi roman izađe iz štampe? Reci nam nešto o njemu. Da li je on stilski nastavak romana Naživo
ili je drugačiji?
Radio je od 1999. do 2009. kao asistent na niškom
Filozofskom fakultetu, ali je zbog sukoba sa profesorkom ostao bez posla. Nailazio je na opstrukcije, ali
je uspeo da se izbori za svoje mesto. Autor je niza teorijskih knjiga o hororu, poput „Faustovski ekran: đavo na filmu“ (2006), „U brdima horori: srpski film
strave“ (2007), „Studija strave: eseji o horor žanru
„(2008), članaka o Barouzu (u čiju čast je priredio časopis Gradac), Lavkraftu, kao i prevoda sa engleskog
jezika na srpski. Okušao se i kao pisac horor romanom „Naživo“ (2003), a u pripremi je i novi roman
„Zavodnik“ Ognjanović je aktivan bloger. The cult of
ghoul (http://cultofghoul.blogspot.com/) sadrži filmske i književne kritike i eseje koji su studiozni, impresionistički i lucidni, napisani na originalan i prijemčiv način. Predstavljaju sasvim osoben uvid filmskog
i književnog znalca u delo. Meni su mnogo značili
njegovi tekstovi o Triru, Đorđu Kadijeviću i Barouzu.
Moj drugi roman, pod naslovom „Zavodnik“, treba da
izađe do kraja marta ove godine. Nije nastavak ni u
kom smislu, ni direktan ni indirektan. „Zavodnik“ je
veoma različit od „Naživo“: mada ga nisam zamislio
kao totalni antipod, on to po mnogo čemu jeste. Evo
kako: „Naživo“ se bavi hororom sadašnjeg i blisko
prošlog; „Zavodnik“ se bavi uplivom nešto dalje prošlosti na sadašnjost. „Naživo“ je smešten u urbano
okruženje i bavi se urbanom tematikom; „Zavodnik“
se dešava na selu i bavi se ruralnom tematikom. „Naživo“ je smešten u vrlo precizan vremenski period (avgust 1995); „Zavodnik“ se dešava u nepreciziranoj sadašnjosti, koja je donekle vanvremena. „Naživo“ je
roman pun mučnih scena, neprijatnih i grozomornih
prizora i pornografskih deonica; „Zavodnik“ nema takvih eksplicitnosti, pisan je takvim jezikom da može
da uđe u lektiru za osnovnu školu (iako su između redova prisutni nimalo naivni nagoveštaji). „Naživo“ se
bavi okultnim i ezoteričnim; „Zavodnik“ se bavi folklornim, sujevernim, mističnim... „Naživo“ preispituje
modernu horor prozu i njene veze sa drugim savremenim medijima (film); „Zavodnik“ se vraća praiskonskim korenima horora (bajka, legenda, mit, folklor, narodna religija). S druge strane, „Zavodnik“ je sličan
„Naživo“, pored ostalog i po tome što ima pomalo otuđenog i ekscentričnog junaka (mada ne toliko kao u
„Naživo“); pisan je u prvom licu, sa svim što uz to ide;
bavi se pitanjima nacionalnog i ličnog identiteta, tradicije, prošlosti/sadašnjosti, i sl. Najzad, sličan je mom
prvencu i po tome što ne prati nikakav trenutno postojeći trend u srpskom žanrovskom pisanju i što dolazi iz off-a, bez podrške bilo kakvih klanova, grupa
ili moćnih izdavača i njihovog marketinga.
47