Porno banda je značajan i kao domaći film u kome su glumci koristili svoje telo kao legitimno
glumačko sredstvo, i po opštoj glumačkoj prirodnosti i uverljivosti. Možeš li mi reći kako si radio
sa glumcima?
Kasting za film je bio izuzetno naporan i dugotrajan.
Tokom tog procesa odbilo me je dosta glumaca, pošto im je bilo neprijatno da se skinu pred kamerom.
Na kraju sam, ipak, došao do grupe odličnih glumaca koji su verovali u mene i scenario i koji su bili vrlo požrtvovani na snimanju. Velika prednost je
bila što su probe bile temeljne. Već u tom periodu
smo se oformili kao porodica i gerila, tako da na
snimanju nije bilo bilo kakvih problema.
U filmu koji se obrušava na tradicionalne društvene vrednosti koje zapravo više i ne postoje,
kao što je „Porno banda”, gotovo je neizbežno do80 | bulevarumetnosti.rs
taknuti se pitanja porodice. Sledeći tvoj film, u
koautorstvu sa Sašom Radojevićem, zove se
upravo „Porodica”. Koja je glavna problematika
ovog filma?
Što se tiče „Porodice”, u tom filmu koji bi trebalo da
izađe do kraja ove godine ja imam funkciju ne koreditelja, nego pomoćnika režije. To je jedan vrlo interesantan projekat koji je zapravo triler sastavljen od
home video snimaka jedne porodice, koji datiraju iz
šezdesetih i sedamdesetih, i igranih delova. Film
ima vrlo složenu strukturu u kojoj su isprepletani
kontemplativni segmenti i oni žanrovski.
Osim „Porodice” šta je sa tvojim drugim novim projektima?
Moj prvi sledeći rad koji bi trebalo da izađe ove
godine je igrani omnibus „Jednaki”, koji, pored
mene, potpisuju Miloš Petričić, Dejan Karaklajić,