Prošle godine si proveo mesec dana u Indiji. Rreci mi
koliko su ljudi tamo upoznati sa fenomenom fakira?
Indija je stvarno jedno prezanimljivo iskustvo. Neverovatno je koliko je šarenolik spektar ljudi koji tamo živi i
turista kojih ima u ogromnom broju. Veliki broj izvornih fakirskih tehnika potiče iz Indije, ali sam odnos prema njima varira od čoveka do čoveka. Opšte je poznato
da u nekim selima po Indiji narod posmatra fakire kao
ljude koji imaju nekakve magične moći – svete ljude,
pak u većini većih gradova oni su nešto sasvim uobičajeno i nimalo cenjeni. Broj sekti koje postoje u hinduizmu je ogroman i postoji dosta njih čiji su rituali daleko
bizarniji od fakira. Napomenuću samo Ahgori Sadhus koji su poznati po tome što konzumiraju fekalije, urin i trulo
meso životinja i ljudi, i Nagha babas koji konstano prelamaju svoj polni organ i uvek šetaju goli.
Šta bi preporučio ljudima koji su tek počeli da se bave jogom, ili planiraju da počnu u skorije vreme? S
obzirom na to da se u modernom društvu vrti mnogo
miskoncepcija o ovoj disciplini, šta je u stvari njena
srž, kakav bi bio tvoj savet jednom početniku?
Moj savet bi definitivno bio da se informišete, ali
pazite: znanje bez direktnog iskustva može biti vrlo
nezgodna stvar. Svačije telo je različito i drugačije se
ponaša pod pritiskom vežbanja kako fizičkog tako i
mentalnog. Joga nije banalna stvar kao puko opuštanje i lagano istezanje – naprotiv, prožeta je vrlo zahtevnim vežbama koje vaše telo mogu potpuno da
unište ako niste obazrivi. Banalan primer je poza Lotusa, jedna od osnovnih Joga asana koja je mačiji kašalj većini azijskih naroda iz vrlo prostog razloga –
kulture sedenja na podu sa prekštenim nogama, dok
63