Kristalna planina
Melju te želje pohabanih kesa.
Od preteranog gledanja sebe
smrdiš jezivo na spaljena mesa.
Valjaš se, svinjo, ždereš bebe.
Bebe koje ni da puze ne umeju.
Rastrgnuo si im prstiće ove
što ispadaju iz tvojih ustiju,
a oko malo, plavo, mamu zove
Misliš da si zanimljiv, lep,
a u stvari ti je samo dubok džep.
Nakon svih pijanki i veselja
od tebe je i crna kurva belja.
Ukrao si i jad izvetrelog sala, gola
od ovog kostura raspadnutog jedva hoda, jedva diše. Smola
oko vrata nakupila se stegnutog.
Kristalna planina priziva vas,
tvojoj duši najprijatniji glas,
da se spasiš, na prstima propet, očistiš
od svega, da možeš opet,
nanovo, da život naš bedni strada,
i nama, već umrlima, očitaš zveket.
Glasne smrti. Mirom da zavladaš,
ako za sve nevine ostaviš reket.
Dorijan Dobrić
56 | bulevarumetnosti.rs