Kolumna – Nemanja D. Milinović
U strahu od novih zgarišta
Ponekad naiđe period kada ne znam na šta bih se osvrnuo i čemu bih posvetio
pažnju. Ponekad pak naiđu dani kad ne znam čemu bih dao prednost. Tako bih
prethodni mesec iskomentarisao kroz jednu negativnu vest, koje bih se rado
odrekao čak i po cenu lošije inspiracije.
T
renutno najupečatljiviji utisak ostavlja mi
nedavno izgoreli manastir Prohora Pčinjskog kod Vranja, koji me je naveo da se podsetim ko je Prohor Pčinjski i zašto je ova vest
važna za našu kulturu.
Prohor Pčinjski živeo je tokom X i XI veka. Kao
monah podvizavao se preko trideset godina
udaljen od ljudi. Krajem gde je živeo, upravljao
je vizantijski duka Diogen, koji je tu odlazio u
lov. Priča kaže da su se Prohor i duka sreli. Tom
prilikom podvižnik je predvideo da će Diogen
postati vizantijski car. Duka je zaista postao
car. Pod imenom Roman IV Diogen vladao je
Vizantijom od 1068. do 1071. godine. Car nije
zaboravio monaha, kojem je iz poštovanja i zahvalnosti podigao manastir. Tokom burne istorije, manastir je ponekad bio na teritoriji Srbije, a ponekad Vizantije.
50 | bulevarumetnosti.rs
Kralj Milutin izgradio je manastirsku crkvu u
XIII veku, koja je skoro potpuno srušena pri
izgradnji nove crkve krajem XIX veka. Manastir je oštećen u zemljotresu 1755. godine.
Kralj Petar I izgradio je konak koji je uništen
u poslednjem požaru.
Iako bismo možda pomislili da je reč o jednom ne toliko važnom manastiru, ovaj događaj
podsetio me je na još neka znamenja naše kulture koja su doživela sudbinu Prohora Pčinjskog. Naveo me je da se setim Jugoslovenskog
dramskog pozorišta koje je izgorelo 1997. zbog
loših instalacija. Do danas nisam razumeo šta
je uzrokovalo požar u Hilandaru 2004. ili u Giginoj kući u mestu Vlasotince koja je bila pod
zaštitom države, a ipak je 2008. izgorela sa
preko 20 000 knjiga. Ovo su samo neka od
zgarišta naše kulture.