Možete li nam reći kako je nastala Vaša prva
tetovaža?
Naravno, uradio sam je sam sebi kada sam kupio
početnu opremu za tetoviranje.
Koliko vremena je potrebno umetniku za jednu
tetovažu?
Na ovo pitanje ne mogu sa sigurnošću da odgovorim, ali za najmanju tetovažu koju sam uradio
trebalo mi je pola sata za pripremu i 10 minuta da
ispišem tekst, a kada su u pitanju neke veće slike
to može biti od jedne sesije, koja traje otprilike
pet-šest sati, do nekoliko sesija, četiri-pet, kada
je u pitanju veća slika ili leđa. To je najmanje 30
sati za jednu sliku. Najviše zavisi od veličine same slike i od toga koliko je zahtevna da se uradi.
U čemu nalazite inspiraciju za svoj rad?
U slikarima renesanse i baroka kao što su Leonardo,
Rafael, Rembrant, Vermer, Botičeli… ali i u poznatim majstorima iz sveta tatu umestnosti koji drže
do realističnog stila tetoviranja – Den Jakovlev
(Den Yakovlev), Dmitrij Samohin (Dmitry Samohin), Domantas Paravinis (Domantas Paravinis),
Endi Engel (Andy Engel), Oliver Fidler (Oliver
Fiedler) i drugi...
Da li sebe doživljavate kao umetnika ili tatu
majstora? U čemu je razlika, ako postoji?
Sebe doživljavam kao tatu umetnika jer je to profesija kojom sam odlučio da se bavim, ali sve slobodno vreme koristim za crtanje i slikanje. Jednom sam rekao: da ne tetoviram, po ceo dan bih
samo crtao.
Koja su najčešća pitanja klijenata pre nego što
se odluče da ukrase svoje telo tetovažom i koji su
vaši odgovori na ta pitanja?
Najčesća pitanja su da li mogu uraditi tetovažu kakvu
ima neki glumac u filmu ili neki fubaler, ne shvatajući
da te tetovaže koje se vide na televiziji može uraditi
svaki drugi majstor. Ja ih saslušam i pokušam da obrazložim zašto je bolje imati neku umetničku sliku na
sebi nego tribal, recimo, koji je odavno izašao iz mode.
Da li je tetoviranje bolno?
Jeste bolno, ali ne previše. To opet zavisi od samog
majstora, ali ako podrazumevamo da vam sliku radi
profesionalac, a ne neko ko ne ume da drži mašinu i
ko vam ostavi ožiljke iglom, što je sve češća pojava u
Srbiji, jer kod nas nema nekog zakona o tetoviranju, a
postaje sve popularnije, onda ne boli toliko. Osećaj je
kao da vam neko šivaćom iglom prelazi preko kože i
grebe je, ali kad taj osećaj postane kostantan i traje po
nekoliko sati, onda već iz grebuckanja prelazi u bol.
Zato se posle tog vremena staje sa radom i čeka se da
oštećena koža zaraste da bi se nastavilo.
91