vio iza sebe. Imavši to u vidu, upisao sam Univerzitet u Arizoni sa namerom da završim master studije iz lepih umetnosti, na smeru Koreografija i
scenske umetnosti. Od tog trenutka, čvrsto sam
odlučio da postanem baletski igrač i koreograf –
tome sam se posvetio i poželeo da što više postignem uz svoj trud.
Zašto baš balet? Sećam se kako sam gledao spisak
kurseva na Univerzitetu Brigham Young pre nego
što sam se prijavio za svoj prvi čas baleta. Razmatrao sam fokstrot umesto baleta, ali to je bio jako
popularan kurs na Univerzitetu i želeo sam da probam nešto jedinstveno. Pretpostavljam da bih se
svakako na kraju odlučio za balet, jer najviše ide uz
moju ličnost. Volim sve što ima dugu i bogatu istoriju. Uživam da budem deo nečega što je hiljade
ljudi gradilo kroz vekove. Baviti se plesom za mene
predstavlja bavljenje baletom, jer je balet izvorno
majka svih vrsta plesa zapadne civilizacije.
Bili ste u prilici da sarađujete sa nekoliko poznatih
pedagoga. Koji od njih Vas je najviše inspirisao i zašto?
Teško je odabrati samo jednog! Imao sam neverovatne učitelje i svaki od njih je doprineo mom shvatanju plesa na tako različite načine. Posebno uticajni su bili moja tri mentora sa Univerziteta u Arizoni:
Džejms Klauser, Suzan Knosp i Dagl as Nilsen. Dosta sam vremena proveo sa svakim od njih i često ih
se setim. Džejms Klauser i najapstraktnije elemente baletskog izvođenja ume da objasni na jako šarmantan način. Na časovima nas je bodrio da svaku
vežbu završimo uz misli „Bože, koliko sam dobar!”.
Iako je imao 74 godine kada sam studirao, u duši je
bio mlad, što je i pokazao kada je pristao da igra u
komadu na studentskoj izložbi. Suzan Knosp je ko50 | bulevarumetnosti.rs
repetitor na probama, kao i izvanredan muzičar,
koji izvan svega ceni školovanost. Ona me je naučila koliko je bitno temeljno obraditi svaku informaciju i promišljeno predstaviti sve što radim, bilo da
je u pitanju članak za seminarski rad, ili čas baleta.
Daglas Nilsen je verovatno od svih imao najviše
uticaja na sam moj proces stvaralaštva. Dag je stalno u stvaralačkom poletu. Iz njegovoih efektnih komentara i konstatacija punih dinamike iz trenutka
u trenutak se da primetiti da na svet gleda kroz
staklo potencijala, simbolike i zahvalnosti. Na svojim časovima modernog plesa, u trenucima inspiracije izjavljivao bi, uz besmrtnu živahnost: „Kada
su studenti spremni, profesor stiže” ili „Jedno ne
vredi kao deset hiljada da”. Često bi prekidao razgovor zaustavljajući se na nekoj reči uz komentar
„To bi bio dobar naslov za balet”. Podržavao me je
od samog početka u mojim koreografskim naporima i često, kada stvaram novu koreografiju, snagu
crpim iz naših razgovora.
Ali, svog ubedljivo najuticajnijeg pedagoga sam
pronašao upravo ovde, u Beogradu. Počeo sam saradnju sa Pašom Musić ubrzo nakon što sam se pridružio Narodnom pozorištu. Spremala me je za
mnoge ovdašnje balete, uključujući glavnu ulogu u
„Ko to tamo peva”. Odlično prepoznaje potencijal u
igraču i spremna je da da sve od sebe ne bi li podstakla druge da daju svoj maksimum. Ona je odlučna, inteligentna i strpljiva. Paša me je uzdigla na
nov nivo posvećenosti umetnosti.
Koji je razlog Vašeg dolaska u Srbiju?
Ovde me je pozvao bivši direktor baleta Narodnog
pozorišta Brus Stajvel. Oduvek sam želeo da živim
u inostranstvu i budem deo plesnog društva jedne
strane kulture, tako da nisam Srbiju konkretno ni