Kolumna - Nemanja D. Milinović
U bledoj senci raskoši i kiča
Prošao je još jedan januar – mesec žarkih boja, praznika, neobuzdanih kupovina i gužvi po trgovima širom sveta. Svake zime osetim istu nelagodnost i slabost da uđem u tržišnu mašinu predajući se hedonističkoj potrošnji.
Z
nam da nisam jedini. Nova Godina i Božić;
kakvi su to praznici? Zašto ljudi baš tada
veruju da će im sutra biti bolje? Možda novogodišnje slavlje ima posebnu čar zahvaljujući
viševekovnoj tradiciji.
Nova godina ustanovljena je još u drevnoj Mesopotamiji pre više od četiri milenijuma. Od
davnina se praznovala i u Indiji tokom oktobra
ili novembra. Jedna od indijskih novogodišnjih
proslava jeste i praznik Diwali (Praznik svetla).
U te dane ljudi čiste svoje domove i ukrašavaju
ih svetiljkama, verujući u pobedu duhovnog
svetla nad tamom i više mudrosti nad zlom.
Novogodišnji praznik takođe su počeli da slave Jevreji nakon vavilonskog ropstva. Kod Jevreja Nova godina proslavlja se u septembru i
prethodi proslavi Velikog dana pomirenja
( .)םֹוי ּוּפִּכרPraznični period predstavlja vreme
38 | bulevarumetnosti.rs
pokajanja, a praznik poziva na pomirenje naroda sa Bogom. Osim drevne Mesopotamije,
Indije i Izraela, Nova godina je imala duhovnu
konotaciju i u Rimskoj imperiji. Za Rimljane
ovaj praznik bio je posvećen bogu Janusu i slavio se u januaru.
Sa pojavom hrišćanstva mnoge politeističke
tradicije su hristijanizovane. Politeistički verski simboli dobili su hrišćansko značenje.
Umesto rimskog Dana sunca, rimski hrišćani
su počeli da poštuju Hrista. Božić je postao jedan od zimskih praznika, iako teolog Alexander Schmemann čak pretpostavlja da se Hristos nije ni rodio u zimu. Božić, kao dan Hristovog rođenja, postao je simbol vrlina o
kojima je govorio sam Hristos. Međutim, običaji su se vremenom menjali, pa je kićenje i
ukrašavanje postalo deo Božića.