napev: „ej, ovim šorom nikad blata nema / samo sada, i
kad kiša pada”, koji je istovremeno i ironičan okvir ove
scene i komentar celokupne društvene sredine koja
je ambijentacija radnje ovog filma. Ovakvih primera
uspelog transponovanja književno-filozofskih ideja
na film u „Biće skoro propast sveta, nek propadne
nije šteta”, kao i u celokupnom Petrovićem opusu,
ima mnogo.
Dosledno sledeći svoje uverenje da bilo kakvo
preneseno značenje treba da proizilazi iz realnih
elemenata filmskog prostora, Aleksandar Petrović u
filmu „Biće skoro propast sveta” postiže integraciju
poetske konstrukcije sa realnom fakturom: ovde
stvarnošću sremskog sela. Specifičnost Petrovićeve
transpozicije književnog materijala je upravo
činjenica da on polazi od krajnje apstraktnih ideja
koje pokaz uje autentičnim slikama života, svestan
prikazivačke osobine filma.
12 | bulevarumetnosti.rs