Trogodišnja Marija Ana Sofija Sesilija Kalogeropulos disciplinovano sedi na stoličici, držeći prekrštene punačke ručice u krilu, dok nežni zvuci klasične
muzike ispunjavaju sobu. Napreže kratkovide očice
dok sa smeškom čežnjivo gleda bezbrižnu komšijsku decu kako slobodno i veselo jure za loptom.
Zvuci orkestra mešaju se sa prigušenim stakatom
još jedne roditeljske svađe koja dopire iz susedne
sobe. Ni sama ne zna da li joj se ova muzika dopada
ili ne, ali mama je naredila da sedi i sluša i tu nema
rasprave.
moljiv, tvrd majčin pogled, koji ga je smesta
katapultirao natrag u ogromne crne suzne
oči. „Profesor stiže za deset minuta, upristoji se“, bilo je sve što je majka izgovorila preko ramena, napuštajući sobu.
„Nezahvalno dete! Šta bih