„Moje ime je Vladimir Lalić. Bavim se
crtežom, grafikom i slikarstvom, solo
pevanjem i komponovanjem u bendu
„Organized Chaos“. Završio sam FPU
i specijalističke studije na FLU, priredio
oko deset samostalnih i učestvovao na
preko 40 grupnih izložbi u Srbiji i
inostranstvu. “
Ovaj intervju počeo je pre svog planiranog
početka. Namerno ili nenamerno kolega Marko
snimio je deo krajnje spontanog i nezvaničnog
razgovora između intervjuisanog Vladimira Lalića,
gorepomenutog kolege i mene. Kako sam primetila
da čak i ovi slučajno zahvaćeni delovi razgovora
nose određene kvalitete, odlučila sam da ih
iskoristim kao šaljiv uvod u ozbiljan i neobičan
tok misli jednog od mladih i ambicioznih ljudi koji
se probijaju kroz kulturno osiromašeno društvo
današnjice.
Lalić: (Čita i komentariše pitanja):
„Portrete i autoportrete koje si radio nazvao si
jednom prilikom zapisima prolaznih osećanja.
Da li bi mi rekao nešto više o tome?“
„U, to ste baš našli negde… Više se ni ne sećam
gde sam to rekao. To je jedna od stvari za koje bih
rekao da su ti portreti, osim toga da su i neka vrsta
suočavanja samim sa sobom i sa drugima, ipak i
ta dekonstrukcija s