Jeziv put kroz
um jedinstvenog
umetnika
Intervju sa Džonatanom Pejnom
U najmračnijim uglovima našeg uma podsvest čuva
i neguje strahove od kojih se krijemo i čije postojanje poričemo. Ali šta da radimo kada se čudovišta
iz naših glava razotkriju i postave pred nas da bismo im se suprotstavili? Šta se dešava kada se nađemo lice u lice sa sopstvenom smrtnošću? Da li je
smrt u svom konačnom obliku ta koja nas ispunjava jezom i užasom, ili je to misao da ćemo postati
samo gomila mesa bez duše? Džonatan Pejn se zabavio ovim problemom uz pomoć skulpture i poveo
nas na vožnju sa njegovom razigranom groteskom
ostavljajući nas da sami donosimo zaključke.
Recite mi nešto o sebi...
Moje ime je Džonatan Pejn i ja sam umetnik koji
živi i radi u Los Anđelesu u oblasti postprodukcije.
Rodio sam se i odrastao u severozapadnoj Montani.
Iako imam dnevni posao kojim izdržavam svoju porodicu, moja strast su skulpture stvorenja i karaktera. Aktivno se bavim vajanjem od 2008. godine.
Od tada su me podučavali Jordu Šel (Avatar, Edvard Makazoruki, Galaktička pustolovina), Sajmon
Li (Bitka za Pacifik) i Džon Braun (Osmi putnik
– Uskrsnuće). Radim uglavnom sa polimerskom
glinom i glinom na bazi ulja/voska. Pola vremena
dizajniram prvo u 2D formatu, a inače radim dizajn
direktno tokom procesa vajanja. Verujem da je improvizacija veoma važna veština koju svaki umetnik mora da razvije kroz vežbu.
U poslednje vreme sam radio na porodici nadrealnih, a ipak hiperrealističnih stvorenja po imenu
„Flešlet” (eng. Fleshlettes, flesh – meso). Nastojim
da napravim sve svoje Flešlete da izgledaju kao da
su žive kombinacije nasumičnih delova ljudskog
tela. Na ovaj način su nam, ujedno, i potpuno strane, ali i veoma lako ih možemo povezati, jer smo svi
56 | www.bulevarumetnosti.rs