- Živim ja normalno, ne kidaj živce bezveze.
Tu ćale upada:
- Živiš normalno?! Ceo dan provodiš u kući, kako
pred kompjuterom, tako pred televizorom! Sve serije znaš napamet! Svaku igricu si prešao barem
sto puta, knjige recituješ bez ijedne greške. Imaš
dvadeset i šest godina. Ta devojka, koju nijednom
nismo videli, čiji glas nikad nismo čuli, ni da poželi da nas upozna, ni da zna ko smo? Šta misliš
da želi, prsten od tebe? Želi li ona decu da ti rađa?
Šta misliš ti, sine?
- Mislim da je to moja stvar.
- Mislim da ti nisi svestan realnosti. Imaš dvadeset i šest godina, student si treće godine! Nikad u
životu nisi radio za pare. Da si se potrudio, pa da
te bar razumem. Džeparac dobijaš na lepe oči. Ne,
nemaš ti normalan život.
- Ne znam šta je sa vama?! JA IMAM NORMALAN
ŽIVOT! Imam odličan društveni život - prijatelje i
devojku. Idem na fakultet i imam normalan prosek
ove godine. Opštu kulturu razbijam, u toku sam sa
dešavanjima u gradu i svetu! Vaši studentski dani
su prošli, moje ne dirajte! Sada uživam u životu,
bar toliko budite srećni zbog mene!