Kolumna - Nemanja D. Milinović
Kultura čekića
Poslednjih meseci pratim agoniju oko dvojezičnih tabli u Hrvatskoj.
Pišem o ovoj temi, ne samo jer me lingvistika privlači, ne samo zbog činjenice
da sam živeo van i video drugačije kulturne obrasce, već zato što verujem da je
ovakav kulturni problem moralna odgovornost svakog pojedinca.
J
oš u februaru pojavile su se prve vesti o ovoj
temi. Vukovar je tada oblepljen antićiriličnim plakatima. Peticije protiv javne upotrebe
ćiriličnog pisma potpisivane su danima. Agonija je nastavljena tokom septembra kada su
prve dvojezične table skinute, a započeto postavljanje tabli je odloženo. Poslednjih nedelja Vukovar je proglašen gradom od posebnog
pijeteta čime je sa ćirilicom zakonski završeno.
Neposredno pred početak agonije u Hrvatskoj, ćirilica je neuspešno nametana na teritoriji Novog Sada, gde su tamošnji autoriteti
pokušali da je proklamuju jedinim službenim
pismom na javnim mestima. Naposletku je odlučeno da novosadski javni natpisi moraju biti
i na pismima nacionalnih manjina. Šta znamo o ćirilici i šta je ovo mrtvo slovo na papiru
zgrešilo čovečanstvu, pa se o njemu raspravlja
i odlučuje na ovako neprosvećen način?!
36 | www.bulevarumetnosti.rs
Ćirilica je pismo koje se koristi u nekoliko
slovenskih, istočnoevropskih i azijskih jezika.
Pojedini altajski i ugro-finski jezici takođe
koriste ćirilicu. Prema opšteprihvaćenoj naučnoj tezi, ćirilica je mlađa od glagoljice, koju
su sastavili Ćirilo i Metodije i nastala je u X
veku. Jedna od pretpostavki kaže da je Kliment
Ohridski sastavio ćirilicu i dao joj ime po svom
učitelju. Iako se ne može pouzdano reći ko je
autor ćirilice, veruje se da je reč o Ćirilovim
i Metodijevim učenicima koji su korišćenjem
grčkog alfabeta i glagoljice stvorili ovo jedinstveno pismo. Današnja ćirilica nije ista u svim
jezicima. Tako npr. ruska ili bugarska ćirilica
imaju slovne znake kojih nema u srpskoj ćirilici. Ona predstavlja jedinstveno jezičko nasleđe, pa se uz latinicu i grčki alfabet nalazi
na novim novčanicama evra, što tek simbolički
ukazuje na ćirilicu kao deo evropskog kulturnog identiteta.