biljniji (tj. prvi koji je dogurao do probe u studiju,
mozeš misliti) bio taj u kome smo svirali zajedno
Luka, Tihi i ja.
Da li očekujete neku pozitivniju promenu u budućnosti?
Luka: Ne, naprotiv. Osim ako se ne desi neko čudo.
Kakva ste iskustva imali sa muzičkom scenom u
Srbiji? Šta je ono što je dobro, a šta biste voleli da
promenite?
Luka: Muzička scena je očajna. Govorim o mlađim
naraštajima andergraund scene. Internet je potpuno zauzeo mesto svirki i okupljanja. Ako svirka nije
besplatna i u petak/subotu, dođe dvadeset ljudi.
Čast izuzecima, naravno. A postoji i problem što
ima više bendova nego publike.
Đorđe: Ja bih rekao da je problem što praktično jedva
da postoji metal scena. Scenu ne čine samo bendovi
koji sviraju za svoj groš (kojih je inače sve manje kako
idete ka mlađim generacijama) već i publika, klubovi,
izdavačke kuće, mediji koji neguju takvu subkulturnu
grupu, a na svim tim poljima je situacija vrlo „mršava“.
Došlo je do situacije da su bendovi jedni drugima publika! Kao da je nestao taj sloj entuzijasta koji su tu da
podrže i poslušaju šta bend ima da kaže. Dobro je
svakako što još uvek postoje talentovani ljudi, ali treba
znati da je talenat samo preduslov, a uložen trud i rad
su ono što potencijal pretvara u uspeh!
Đorđe: Uf... Vrlo teško, stvarno bi trebalo mnogo
toga da se promeni da bi stvari ponovo bile kako
dolikuje, no dobro. Ako svako od aktera scene bude
krenuo od sebe i radio sve kako treba, sve je u suštini moguće... Ali, čini mi se da je to jedan veoma
dug i mukotrpan proces, s obzirom na to da te boljke nisu prisutne samo kod nas, već i na globalnom
nivou! Sad naravno, kod nas je to dosta izraženije...
Čime se još bavite sem muzike i gde sebe vidite u
budućnosti?
Đorđe: Haha, ajoj... Studiram muzičku produkciju,
ali to vidim više kao neku sporednu delatnost,
nego kao nešto čime bih se bavio... Imam još neka
interesovanja sa strane koja će se, nadam se, ra-
13
3