„Teško, draga moja gospođice. Ali nije nemoguće. Imate sreće pa se ja bavim nečim što se zove
transplantacija živaca! Ili naravno, ako želite (božemesačuvajisakloni) da zauvek ostanete bez živaca...”
mozga koji se zove
raj za živce. Znate, živci su potrošna
roba, ne smete da se
igrate sa njima. Svaki
put kada beba zavrišti
u pozorištu – bam! Ode
jedan živac. Svaki put kada
vam majka kaže da nešto niste dovoljno dobro uradili – bam!
Odoše čak dva! Da ne pričamo o situacijama kada vam pukne nokat, otpadne dugme, pokravi vam se frizura, zgazite u baru, nemate
cigaru, odete na Taru... Ovo je bilo isključivo radi
rimovanja, ali, razumete li poentu? Ove živce koje
vam ja ugradim morate da čuvate, veoma su skupi, a pošto niste uspeli da sačuvate svoje, ne znam
kako će vam ovo poći za rukom... E, moja gospođice... Znate, to što ispred mog imena piše „dr” znači
da ja jesam doktor, i to pravi, doktor za živce, ali se
baš i ne ponosim time jer sam i dosta svojih uspeo
da izgubim na svakojake gluposti. Niko nije imun
na spoljne faktore, koji utiču na naše živote.”
„To nikako! Šta podrazumeva transplantacija?”
„Da li ste vi obavili transplantaciju na sebi?”
„Ovako: vi iz moje ogromne kolekcije izaberete one
živce koji vam se najviše dopadaju, ja ih uzmem,
otvorim vašu lepu lobanju i smestim ih u mali deo
„Ne, ja sam pošao mnogo težim putem, a taj put se
zove obnavljanje živaca.”
Kratko sam se nakašljala i rekla: „Vidite, gospodine, stvar
je u tome da ja... ja nemam živce”.
Znate, živci su potrošna
roba, ne smete da se
igrate sa njima.
Ovu rečenicu propratio je
tup zvuk ukrasa koji pada
na tlo: dr Živuskoni ga je uzeo
u ruke i bacio, čisto da bi dočarao (iako je uz to ispustio i jeziv uzdah
zaprepašćenja) dramatičnost moje situacije.
„Draga moja! Pa to je užasno! Sačekajte da vam sipam malo čaja, da se smirim!”
Dok mi je sipao veoma mirisan čaj u šolju, pitala
sam ga: „Postoji li način da ponovo imam živce?”
10 | www.bulevarumetnosti.rs