radom Zavoda našle svoje mesto i
izraz. Radovi su pisani po strogim
naučnim kriterijumima. To ne znači da
su suvoparni.
U časopisu se mogu pročitati tekstovi
na veoma atraktivne teme: PR-u u
kulturi i medijima, uticaju blogova i
socijalnih mreža, holivudskim blokbasterima, grafitima, multikulturalnosti,
modi, obrazovanju u kulturi. Svi
tekstovi mogu se preuzeti na sajtu
Zavoda u pdf formatu.
Osnovna delatnost Zavoda je istraživačka. Intelektualni krugovi su
prepoznavali značaj društvenih
potreba u kulturi, pa je postalo
neophodno ispitati koliko ih kulturne
politike i umetničke produkcije
ispunjavaju. Istraživačko-razvojni
centar čine sociolozi, politikolozi,
teoretičari umetnosti i medija,
etnolozi, psiholozi i drugi profili.
U Zavodu ističu da je časopis bio i
ostao otvoren prema svim stvaralačkim
idejama prisutnim kod nas i u svetu.
Stoga u njemu nalazimo prologe autora
iz svih kulturnih centara nekadašnje
Jugoslavije, ali i ostalih delova sveta.
„Kultura” izlazi tromesečno i do sada
su u njoj radove objavljivali istaknuti
filozofi, kulturolozi, sociolozi, književnici, filolozi i istoričari. Stalna redakcija
je sačinjena od jedanaest članova,
profesora i saradnika univerziteta u
zemlji, pod vođstvom dr Milanke
Todić, kao glavnog urednika.
Saradnja sa Uneskom
Krajem sedamdesetih godina, počinje
intenzivna i plodna saradnja Zavoda sa
Uneskom na brojnim međunarodnim
projektima: „Kultura radnog života”,
„Kulturni razvoj u zemljama sa više
nacija i/ili etničkih grupa” i drugi.
Značajan je „Program obuke kadrova iz
zemalja u razvoju pomoću kog su
državljani Ugande, Alžira, Angole,
Egipta, Sirije, Kube, Tajlanda i Sejšela
prolazili tromesečne kurseve u srpskim
ustanovama kulture. Srbija je 2009.
ratifikovala Uneskovu „Konvenciju o
zaštiti i unapređenju raznolikosti
kulturnog izraza”.
Zavod razvija „Geokulturnu kartu
Srbije – elektronsku bazu podataka o
institucijama kulture nastala ukrštanjem podataka iz štampanih i
elektronskih adresarai podataka
prikupljenih na terenu. U kartu je
uvršteno više od 4000 institucija:
udruženja, biblioteke, manifestacije,
časopisi, amaterska društva, orkestri,
NVO, izdavačke kuće… Još jedna
elektronska baza koju je Zavod razvio
jeste „Agenda kulturno-umetničkih
manifestacija u Srbiji”. Mnoge od njih
su poznate samo u kraju u kom se
održavaju, pa je ceo projekat važan za
promociju kulturnih događaja.
Činjenica da možda nisu široko
poznate ne sme umanjiti njihov
kulturni značaj i dugu tradiciju.
Pretraga „Agende” po parametrima je
otvorena za sve posetioce sajta
Zavoda.
U Zavodu rade na promociji materijalne i nematerijalne baštine, mapiranju nepokretnih kulturnih dobara
velikog kulturno-turističkog potenci-
jala, jačanju identiteta regiona u
Srbiji, brendiranju regiona u cilju
razvoja turizma, te kreiraju predloge
kulturno-turističkih proizvoda i
kulturnih ruta, podstičući umrežavanje kulturnih aktera. Sva istraživanja pretvaraju se u publikacije koje
možete naći na sajtu Zavoda
www.zaprokul.org.rs
Poluvekovna tradicija ustanove govori
da je preživela promene društvenih,
političkih, etičkih i kulturnih vrednosti, smene deset rukovodilaca i
odlazak kompletnog naučnog kadra
devedesetih, da bi danas bila razvojno-istraživački, informacioni,
dokumentacioni i komunikacioni
centar, uz nepromenjen pravac i
misiju delovanja. Povezivanje svih
aktera u kulturi (pojedinaca-umetnika, amaterskih društava, domaćih i
stranih institucija) je i danas cilj.
U širokoj oblasti kulturne politike,
osluškivanju potreba građana i borbi
za očuvanje kulturne baštine, sa
dvadesetak zaposlenih, Zaprokul je i
dalje spona između teorije i prakse.
Piše: Aleksandra Filipović
Dizajn: Danilo Mošurović
5