Dok je grupa zajedno izlagala kao
nabisti, bila je deo progresivnog puta
željnih velikih promena u umetnosti.
Kada su te promene zaista počele da
se dešavaju, žiža umetničke javnosti
pomerila se sa nabizma na avangardne pravce – fovizam, nadrealizam, kubizam, ekspresionizam,
futurizam i druge. Nekadašnji nabisti
su prateći svoje lične umetničke
puteve stvorili izuzetna dela, koja
ipak nisu igrala ulogu u umetničkoj
revoluciji. Bonar i Vijar su, ma koliko
to delovalo paradoksalno u odnosu
na njihove nabističke dane, ostali
upamćeni kao poslednji veliki
impresionisti.
Piše: Bogdan Obradović
Dizajn: Danilo Mošurović
Pjer Bonar, Žene, serija od 4 panela, 1892-1898
nički su izlagali tokom poslednje
decenije 19. veka. Nakon veoma
uspešne izložbe 1899, grupa je polako
počela da se osipa. Denis je nastavio
svoje traženje religiozno-simboličnog
slikarstva, Rusel se okrenuo mitološkim temama, Vijar i Bonar su se
okrenuli onome što će biti nazvano
intimizam, a Valoton se vratio svojim
korenima — klasicizmu.
37