Od istog tima koji nam je 2006-07. doneo Toki o kakeru shôjo (The Girl Who Leapt
Through Time), režisera Mamoru Hosode i scenariste Satoko Okudere, stiže još jedna
SF komedija u sličnom duhu, Summer Wars (Sama wozu). Film je realizovan u produkciji čuvenog Madhouse studija, koji je animirao i svaki projekat Satoši Kona (otuda i upadljiva vizuelna sličnost Paprika-e i ovog ostvarenja), ali i različita ostvarenja
kao Vampire Hunter D, Death Note, Card Captor Sakura itd. Ljubitelji bilo Digimona,
bilo Hosode, prepoznaće ovaj film kao tehnički i idejni update filma Dejimon adobencha - Bokura no war game (Digimon Adventure: Our War Game) iz 2000-te, koji je, zanimljivo, bio prvi Hosodin režiserski rad.
N
aime, priča prati sedamnaestogodišnjeg matematičkog genija, skoro pa olimpijskog predstavnika Japana, Kenđija, koji preko leta radi kao
tehničar na održavanju virtuelnog sveta Oza (mnogo napredniji Facebook na LSD-u), što napušta kada mu „najlepša devojka u školi”, Nacuki, ponudi
letnji posao na imanju njene mnogobrojne drevne
porodice. Tamo biva optužen za hakerski napad i
izazivanje haosa na Ozu, koji se širi i na „stvaran”
svet, i od tada se radnja dešava u realnom i virtuelnom svetu, naravno uz stalna preplitanja.
76 | bulevarumetnosti.rs
Već iz osnovne postavke radnje vidljiva je želja autora da uspostave kontrast između modernog i tradicionalnog; Kenđi će baš uz pomoć članova porodice Đinoući da se suprotstavi supernaprednom
AI-u. Sudar hipermodernog i tradicionalnih vrednosti, karakterističan za savremeni Japan, odlično
je prikazan i intergrisan u priču, vizuelno i narativno. Recimo, Đinoući su potomci klana koji se borio
protiv Tokugava u Sengoku periodu, prikazani kroz
priče dede Mansukea kao pravi junaci; sve se odvija na porodičnom imanju iz pre-Meiđi perioda sa
samurajskim oklopom i oružjem, a u jednu takvu