Želim da
kupim lampu
Nemanja D. Milinovic Luka Tilinger
Ž
elim da kupim lampu: običnu studentsku lampu sa dugačkim vratom i zglobom na sredini. To
je učenička lampa korišćena šezdesetih i sedamdesetih godina. Oblik je staromodan i prost. Danas postoje takve iste lampe, ali nove. Imao sam ovakvu lampu, ali se zapalila. Sada želim da kupim istu
lampu, bele boje. Treba mi lampa.
Treba mi i jedna stolica. Stolicu neću da kupim,
jer imam baš onakvu kakvu želim. To je stolica sa
ramom od lakiranog svetlobraon drveta. Bojom
podseća na starinu, ali je oblikom savremena. Ima
visoki tapacirani naslon i deo za sedenje. Obložena je tamnoplavim platnom oplemenjenim nijansama žute.
Želim da lampu zakačim za stolicu i da štipaljka
lampe hvata levu stranu sedalnog dela za podupiruću prečku. Potom bih glavu lampe stavio u visinu naslona stolice. Po potrebi bi mogla da se pomera. Lampu sa stolicom stavio bih blizu utikača.
Tada bih lampu uključio u struju. Pomoću prekidača na kablu lampe kontrolisao bih protok struje
u glavu lampe i odlučivao kada će sijalica iz glave
svetleti, a kada samo lebdeti bez propuštene struje kroz sebe.
Kada namestim lampu i stolicu, pozvao bih ljude.
Zvao bih jednog po jednog i pitao: „Ej, gde si? Šta
ima? Kad ćemo da se vidimo?” Druge bih pak pitao:
„Ej, gde si? Hoćeš da se vidimo?” Prema nekima bih
bio krajnje iskren, pa bih čak rekao: „Dođi! Želim da
Te vidim… To mi je važno!”
Tada bi ljudi počeli da dolaze u različito vreme. Puštao bih ih u svoj svet, vodio ka stolici sa lampom
blizu utikača i nudio im da sednu. Kada sednu, podizao bih glavu lampe u visine njihovih lica, puštajući struju u sijalicu. Neki bi tada počinjali da govore, a možda i da žmirkaju. Podigao bih desni
kažiprst, lagano ga približio nosu pokrivajući usne
i rekao: „Ššš… Želim da Te vidim, a ne da Te čujem!
Želim da Te gledam, a ne da Te slušam.”
Neki bi se nasmejali, posedeli i otišli zauvek. Drugi bi
pak razmišljali. Mučili bi se da razumeju moje izgovoreno osećanje. Oni bi otišli i vratili se ponovo. Oni bi mi
se stalno iznova vraćali, dajući mi šansu da ih gledam.
Mogao bih da ih ponovo vidim, da osetim njihov miris,
drhtaj i dah. Mogao bih da ih gledam i da ne budem
sam. Zato želim da kupim lampu... starinsku studentsku lampu bele boje, istu onu što mi je jednom izgorela. Želim da kupim lampu i da gledam ljude.