Pohlepi španskih osvajača, prvih Evropljana koji su
probali čokoladu, možemo da „zahvalimo” što je ona
stigla u Evropu. Mršteći se u početku na njen gorak
ukus, zazirući od guste, tamne pene na površini, vremenom su ipak prihvatili tradicionalni napitak. Odmah su odbacili astečku reč KAKAUATL, zbog neprihvatljivog početka KAKA. Umesto nje poslužili su se
majanskom reči ČOKO, dodajući joj astečku reč
ATL(voda). Tako je nastao ČOKOLATL, spajajući u
nazivu ratoborne Asteke sa miroljubivim Majama.
Tajna čokolade ostaje nedokučiva. Bilo da je, gustirajući, lagano je otapate
na jeziku, ili je halapljivo smažete u
sekundi, užitak koji pruža uvek je isti.
Neprocenjiv!
U Španiji, čokolada je bila privilegija samo na dvorovima. Pila se topla, zaslađena i začinjena. Posle sto
godina postala je široko prihvaćeni, omiljeni napitak.
Španci su pokorili Asteke. Čokoladi se pokorio ceo
svet. Od Francuske, preko Holandije gde poprima
čvrsti oblik, preko Švajcarske u kojoj dobija najraznovrsnije oblike i ukuse, u beskraj. Sa povećanjem rastojanja od Srednje Amerike, sličnost čokolade sa prvobitnom formom i ukusom se smanjivala.
Čokolade, praline, čokoladne bombone. Čokoladne
torte, likeri, kolači sa čokoladom, čokoladni prelivi. Po
izgledu i ukusu ni nalik matičnoj čokoladi, ipak sadrže makar delić njene magije. Odavno dostupna svima, obožavana od mnogih, ne zamera na nedostatku
poštovanja, kakvo je imala u prošlosti.
Jugoslaviju je „posetila” 1896. u manastiru Brestanici
(Slovenija), gde je ručno pravljena. Industrijska proizvodnja počinje 1911. u Zagrebu u fabrici Union (današnji Josip Kraš).
Da li postoji iko kome čokolada barem jednom nije
spasila život? Drevna majka koja će vas utešiti, zaštititi, neretko se izvinjavajući i zahvaljujući umesto vas.
56 | bulevarumetnosti.rs
Piše: Tatjana Radonjić
Dizajn: Nikola Đukanov