J
ednom davno, dok je „napredna” Evropa bauljala
u mrklom mraku, udarajući o rigidne srednjovekovne zidove, „zaostala” plemena Srednje
Amerike stvarala su impozantnu arhitekturu,
proučavala matematiku i astronomiju, stvarala pismo i
kalendar. Upravo tada, skriveno baš kao i sve dragocenosti, u dubini tropskih šuma nicalo je neveliko drvo
elipsastih listova, zvano kakaovac. Ukrašeno nežnim,
ružičasto-beličastim cvetovima nalik orhideji, ubrzo
bi rađalo raznobojne plodove, kiteći krošnju šarenim
„lampionima”. Zelene bi smenjivali žuti, ove ružičasti,
da bi u punoj zrelosti poprimili tamnocrvenu, gotovo
bordo boju. Opterećeno bremenom svetog drveta, zajedno sa kukuruzom postalo je neprikosnoveni autoritet brojnih običaja. Kao glavni lik mnogih legendi (in)
direktno je određivalo kodekse ponašanja drevnih naroda Srednje Amerike. Ovekovečeni na crtežima, keramičkim posudama, zidnim frizovima, sačuvani u „preživelim” majanskim i astečkim knjigama, kakaovac i
njegov plod zauzimali su centralno mesto u kulturi i
religiji tih naroda.
Na jednoj kamenoj posudi, bog kukuruza Ikszm-te
prikazan je sa plodovima kakaovca, koji rastu iz njegovog tela. U prikazu kosmosa, kakaovac predstavlja
simbol Juga i sveta mrtvih. Ptica makao, kao simbol
užarene zemlje, pokazuje da ovo drvo potiče sa juga,
dok pored njega stoji gospodar sveta mrtvih Maklantekuhtili.
Svakog jutra, pre nego vam sunce proviri kroz kapke,
i svake noći, pošto ih mesec nežno sklopi, pomislite
na ove planete, kojih ne bi bilo bez ovog svetog drveta. Prema majanskoj legendi odsečena glava boga
kukuruza preživela je u podzemnom svetu, samo zahvaljujući tome što je stavljena na drvo kakaovca.
Glava je magičnim činom oplodila ćerku vladara
podzemnog sveta, koja je, bežeći od očevog gneva,
baš na Zemlji rodila blizance Anapu i Šbalanke. Posle mnogobrojnih avantura, muka i transformacija,
blizanci su se u punom sjaju izdigli na nebo u obliku
Sunca i Meseca.
Od filozofa, sveštenika i pesnika tog doba, plod je,
zbog boje i izgleda nazvan SRCEM (zolotl), a posebna vrsta čokolade KRVLJU (eztli). Koliko puta je kakaovac, nesebično nudeći svoj plod u obrednim žrtvovanjima, sprečio žrtvovanje ljudskog srca? Koliko
puta je, naročito cenjena crvena čokolada, u ritualima zamenjivala ljudsku krv, ili je sa njom mešana?
53