U prvom radioaktivnom valu kosmičke energije čak i mrtvi ustaju iz leda koji prekriva planetu, prve vatre magmeje potapaju u mora i arhipelage nečega što su ranije bili mrazom
okovani lanci planinskih masiva. Preživjevši
još jednu apokalipsu, a nesposobni da nauče
mnogo iz nje, ljudi su svoju upornost miješali
sa izdržljivošću i u ironičnom autodestruktivnom programu njihovog genetskog koda suicidno okončavaju sami svoje postojanje poslijednjom nuklearnom pečurkom tog eona.
Planeta je ostala nenaseljana, izuzev ćelija
bivših bogova, ljudi; one su se polako adaptirale na život u nečemu što će za samo par milijardi godina biti nazivano Zemlja, gde će se
formirati nova generacija samoubica.
10 | bulevarumetnosti.rs