i Zvezdan, lepi dedini konji.
Saonice su bile vrlo udobno prevozno sredstvo od N.Kneževca do Banatskog Aranđelova.Uvek je bilo krzna i po koja dunja da eto ja ne ozebem.Babina cukica.
Baka je bila Isto Angelina po kojoj sam ja dobila ime.
Kad smo stigli u selo, baba je već uveliko otvorila kapiju, ukadila veliku seosku peć,čekala nas je ...Stigli smo *Na sever Banata , severnije nije bilo*... To je tata uvek rekao.
Zubato sunce je kupalo selo...
Dvorište je bilo ogromno, puno stogova slame, sena i kupa do kupe ogrizina za kađenje paorske peći .
Ispod streje su stajale kokoške,malo dalje ostali pernati stvorovi dok mi nismo stigli vladao je mir.A našim dolaskom smo im poremtili sunčanje... uz graju i kokodakanje pobunili se na konje i novo pridošle, na nas. A, delgacije seoske dece stajala je u red pored kapije da bi me pozdravili.I mađarski i srpski komšiluk je bio mešovit. Još se nisam ni zglavno sišla sa saonica ni presvukla moje varoško ruvo,već su me tražili da se igramo i vučemo jedno drugog na sanke. Dedinog crni pulin rundov me je odmah bučno pozdravio... upregla sam ga u sanke pa nas je lepo vukao, bilo sve u šesnajst svud po drumu jer je bilo sve ravno.
Pričala sam im o Deda Mrazu koji je bio u dugačkom crvenom kaputu sa belom bradom a doneli su ga irvasi neki kao jeleni sa severa iz daleka u tatinu fabriku .
- *E sad znam da ima još severnije* rekao je komšijski dečak.* a šubara mu je pala preko očiju.
A Deda Mraz je imao zadatak da deli džakove slatkiša,da usreći svu decu...
Moj prtljag i Džak je bio unesen u kuću,a ja sam ulazila i izlazila uzimala slatikiše koje smo iza slame lepo složno delili i sladili se celo poslepodne.
Bratstvo jedinstvo.
E,a,* Galeb čokoladu* smo delili na kockice,pa okretali kockicu i gledali kako je najbolje i sa koje strane da se stavi u usta,a ona se topila, milina jedna.
Posle svih tih đakonija, lepljivih slatkih stvari, nikom nije bilo do večere.Ali bakini specijaliteti nisu mogli ostati nedirnuiti.
Te noći sam sanjala svašta, moj prepun stomak je učini svoje.
Mama je bila ljuta,tati je bilo smešno,a baba i deda su se zabrinuli a ja sam sanjala naglas zaustavljala voz,na skeli sam držala tatu da ne padne u Tisu, bodrila Putka ... i tako nedogled....
Sve do zore,.onda je valda stomak proradio i svi smo malo odspavali.
Tata i mama su se vratili za Suboticu.
A ja ostala da čekam sa babom i dedom da se mali Božić rodi..
I sad kupim *Galeb * čokoladu tek da se vratim u ono vreme,dok se ona topi u ustima, vreme stoji,želim da se ništa nije promenilo,a toliko toga je drugačije.Izdešavalo se tužnih i lepih dogođaja.
Uvek je u životu nešto novo,a treba tako malo stvari,da budeš sretan.
Eto samo jedna *Galeb čokolada*