24. oktobar 2013.
Prolazeći kraj gajbi pred prodavnicom, stavio u rukav jednu bananu i produžio dalje niz ulicu.
– Pa majku ti klošarsku jebem da ti jebem – začuh iza sebe. – Sad ću ti pokazati boga tvog ušljivog, od mene li si našao da kradeš, jajaro i bedo jedna…
Okrenuo sam se kad je bio na 5-6 koraka od mene i pritisnuo dugme na „skakavcu“.
Ukopao se, promenio nekoliko boja na licu zureći u nož, pa sasvim prebledeo.
– Ništa, ništa – uzmicao je unazad mešinom, sa raširenim dlanovima pripijenim uz grudi i okrenutim ka meni.
Sve pobočke idući, vratio se, ne gubeći me iz vida.
Ne znam da li bih ubo.
18:20
Ako neko nosi sat od 10 000 evra, a drugi se bagatelišući rasipa novcem ulepšavajući kućnog ljubimca, i ako nekom dete umire od bolesti i izgladnelosti u nekoj čatmari – šta raditi?
Da je to moje dete, ja bih od onoga koji mnogo ima oteo da bi dete preživelo, ako me uhvate robija je nevažna.
Bila bi to pravda a ne zločin.
Da su neki raniji velikodostojnici manje grabežljivi bili, giljotina bezgaćnika proradila ne bi.
Socijalna davanja nisu toliko humanost koliko strah.
21:10
29. oktobar 2013.
Lejla, kurva beogradska:
„Znaš li, Miloše, koliko mi je ljubav smešna, mnogo.
I te izjave, ljubavne, padanje na kolena, i buketi ruža i uzdrhtale ruke, i zaklinjanja u večnost i poezija „Idi mi – dođi mi“.
Ne znam da li ste vi pajaci ili ljudi.
Možda je to do mene.
Znaš, imala sam jedanaest godina, tata je otišao, od mame, koja nije bila najbolja. Zaljubio se. Da je to Ljubav, shvatila sam kasnije. Ali već me je bio napravio… a u njegovu ljubav se nisam uklapala.
Posle sam samo živela.
Bilo je kako je bilo, i tu se ništa ne može promeniti.
Ranije sam još sanjala, kasnije sam prestala, radila sam svoj posao, dok su padali po meni, kao da se na dnu moje pičke jebem li ga šta nalazi.
Pa je l’ to nije smešno?
I ja ne znam, Mišo, da li ljudi uopšte shvataju šta hoće i žele i šta mogu, i da li znaju šta priliči čoveku a šta ne?
Pa valjda je i to jebanje vezano za dušu, ako jebanje išta vredi i ako imamo dušu...“
Sa bretele njenog kombinezona obrisao sam suzu i dolio nam rakiju.
3:20