usne . Uvek je tako činio . Poput gluvih . Retko je pamtio boju očiju svojih sagovornika , ako bi je uopšte i opazio . Pogledom je nesvesno tražio mesto sa kojeg se reči izlivaju , kao da će pri svakom pomicanju usana biti svedok rođenja novog sveta , novog Logosa i novih puteva što krivudaju i zapliću se u čvorove u kojima se , opet , nova Reč stvara . Zažmirkao je . Video je sebe razrogačenog u njene grudi . Odmereno ga je uhvatila pod bradu i Tu me gledaj ! sa tihom oštrinom rekla , prstima druge ruke pokazujući na svoje oči . Scena je počela da se ponavlja . Iznova i iznova . Kao kratki film koji se stalno vraća u nazad . „ Jesi dobro ?“, upitala je . Trgnuo se i prestao da žmirka . Lice joj je bilo na desetak centimetara od njegovog . Sevalo je bistrinom . I dalje nije registrovao boju njenih očiju , iako je sada gledao pravo u njih . Osetio je samo nekakvo stapanje , kao što se , odlazeći na počinak u praskozorja , stapao sa pojavnostima iz sna , ne nalazeći reči kojima bi ih po buđenju imenovao , dok mu se um i dalje tresao od ekstatičnog doživljaja .
Trenutak kad je raskopčala bluzu opet se zavrteo . Gledao ju je kako seda naspram njega i ... taj tok njenog pogleda od nekoliko sekundi , postojano miran , protegao se u nedogled , širio se i obuzimao svet , poput putenog tkiva kojem se ne može odoleti . Teška stara knjižurina okovima svojih korica tresnula je pred njegove oči . Krv mu je titrala od čudnovatih , ustumbanih zapisa . Okretanje stranica se usporilo i zaustavilo . Zurio je u knjigu , koja se varljivo , poput nestabilnog holograma otvorila u tkivu ženinog pogleda . Drevno pismo ga je vuklo sebi , kao magnet . Grube stranice lagano su se transformisale u modernu slikovnicu . Letnje popodne na pustoj dalmatinskoj plaži . Fotografija koja je oživela . Kristalni ples prelomljenih sunčevih zraka , miris morske vode diže se u nebo , ispunjava nozdrve , mami u mir i san . Dremao je na njenim sisama dok je stari ribar pevušio , zavaljen u čamcu nedaleko od obale .
Grlilo me mirno more , ljubili me tihi vali postelja mi od ’ vjek bili kroz svilena sita prosijani žali .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 98